یُوسُف

12 : 1 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog.

12 : 2 Elif Lam Ra. Anallahu ara – Ja sam Allah, Ja vidim. Ovo su ajeti Knjige jasne.

12 : 3 Mi smo je objavili – Kur’an na arapskom, da shvatite.

12 : 4 Mi tebi objavljujemo ovaj Kur’an i time ti objašnjavamo najljepše historijski potvrđene događaje, a prije toga si ti bio među nemarnim (o tome).

12 : 5 (Sjetite se) kad Jusuf reče ocu svome: “O moj oče, zaista, ja sam vidio (u snu) jedanaest zvijezda i Sunce i Mjesec, i vidio sam ih da radi mene čine sedždu.’’

12 : 6 On je rekao: “O dragi moj sine, ne kazuj svoj san braći svojoj, da oni ne smisle kakvu zavjeru protiv tebe; jer šejtan je čovjeku otvoreni neprijatelj.

12 : 7 Tebe će tvoj Gospodar odabrati (za Sebe) i učiti te znanju razumijevanja dubine stvari i upotpunit će Svoju blagodat prema tebi i porodici Jakubovoj kao što je upotpunio prema tvojim precima – Ibrahimu i Ishaku. Zaista je tvoj Gospodar Sveznajući, Mudri.”

12 : 8 Zaista su u (događajima o) Jusufu i njegovoj braći mnogi znakovi za one koji pitaju.

12 : 9 (Sjeti se) kad su oni rekli: “Zaista, Jusuf i njegov brat su našem ocu draži od nas, a mi smo vrlo snažna družina? Zaista naš otac očito griješi.

12 : 10 Ubijte Jusufa ili ga izbacite na neko mjesto, tako da pažnja vašeg oca bude samo za vas i vi nakon toga možete postati ispravni ljudi.”

12 : 11 Reče jedan govornik od njih: “Nemojte ubiti Jusufa, bacite ga na dno dubokog bunara koji se nalazi na livadi; uzet će ga neko iz karavana – ako (već) hoćete da nešto uradite.”

12 : 12 Oni su rekli: “O oče naš! Šta je s tobom da nam ne vjeruješ o Jusufu kad smo mi njegovi dobronamjernici?

12 : 13 Pošalji ga sutra s nama da jede i da se igra, a mi ćemo zaista biti njegovi čuvari.”

12 : 14 On je rekao: “Zaista me brine da ga vi vodite, i ja se bojim da ga vuk ne pojede dok vi ne budete marili za njega.”

12 : 15 Oni su rekli: “Ako bi ga vuk pojeo dok smo mi snažna družina, mi bismo tada bili veliki gubitnici.”

12 : 16 Tako, kad su ga oni odveli, i složili se da ga bace na dno dubokog bunara koji se nalazio na livadi, Mi smo mu objavili: “Ti ćeš njima jednog dana uistinu reći o ovom njihovom djelu, a oni neće znati (ko si ti).

12 : 17 I oni uvečer dođoše svom ocu, plačući.

12 : 18 I rekoše: “O oče naš, mi smo otišli da se utrkujemo jedan s drugim, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, i vuk ga je pojeo, ali ti nama nećeš vjerovati, iako smo bili iskreni.”

12 : 19 I oni dođoše s lažnom krvlju na njegovoj košulji. On je rekao: “Ne, nego su vaše duše učinile jednu tešku stvar običnom i lahkom za vas. Zato (sada je jedino za mene) lijepo strpljenje. Pa Allah je Taj od koga treba tražiti pomoć za ono što vi iznosite.”

12 : 20 I došao je jedan karavan i oni poslaše svog vodonošu, te on spusti svoje vedro. On je rekao: “O, (ljudi karavana), radosna vijest! Evo dječaka!” I oni ga sakriše kao blago, a Allah je dobro znao ono što su oni uradili.

12 : 21 I prodadoše ga za nisku cijenu, za nekoliko dirhema, oni uopće nisu imali interesa za njega.

12 : 22 A onaj iz Egipta koji ga je kupio rekao je svojoj ženi: “Učini njegov boravak časnim. Možda će nam on biti od koristi; ili ga možemo uzeti za sina.” I tako Mi smjestismo Jusufa na Zemlji, da ga možemo naučiti znanju razumijevanja dubine stvari. A Bog je nadmoćan u Svojoj odluci, ali većina ljudi ne zna.

12 : 23 Pa kad je dostigao godine zrelosti, Mi smo mu podarili mudrost i znanje. Tako Mi nagrađujemo dobročinitelje.

12 : 24 A ona u čijoj je kući bio, htjede da ga zavede protiv njegove volje. I zatvori vrata i reče: “Dođi meni.” On je rekao: “Bože sačuvaj! Zaista je moj Gospodar učinio lijepim moj boravak. Zaista, silnici nikada ne uspijevaju.”

12 : 25 I zaista, ona je čvrsto odlučila i on (Jusuf) bi odlučio da nije vidio jedan uzvišeni znak Gospodara svoga. Ovako je to bilo, da Mi otklonimo od njega zlo i ružno djelo. Zaista je on bio od Naših odabranih sluga.

12 : 26 I oboje potrčaše prema vratima, pa ona razdera njegovu košulju otraga, i na vratima zatekoše njenog muža. Ona je rekla: “Šta će biti kazna onome koji je namjeravao učiniti zlo tvojoj ženi, osim zatvora ili teške kazne?”

12 : 27 On (Jusuf) je rekao: “Ona je pokušala da mene zavede protiv moje volje.” I svjedok iz njene porodice je posvjedočio: “Ako je njegova košulja poderana sprijeda, ona govori istinu, a on je među lažovima.

12 : 28 A ako je njegova košulja poderana otraga, onda ona laže, a on je među iskrenim.”

12 : 29 Tako, kad je on vidio njegovu košulju razderanu straga, rekao je (ženi): “Sigurno je ovo lukavstvo vaše. Zaista, (o žene) vaše lukavstvo je vrlo veliko.

12 : 30 O Jusufe, odustani od ovoga, a ti (ženo), traži oprost zbog svoga grijeha. Ti si među krivima.”

12 : 31 A žene u gradu su rekle: “ Žena poglavara htjela je da zavede svog slugu protiv njegove volje. Osvojio joj je srce ljubavlju. Zaista, mi vidimo da ona očito griješi.”

12 : 32 A kad je ona čula njihovo ogovaranje, pozvala ih je i pripremila za njih divane, pa svakoj od njih dade po nož i reče (Jusufu): “Iziđi pred njih.” Pa kad ga one ugledaše, u njemu spoznaše uzvišenu plemenitost, i porezaše svoje ruke, i rekoše: “Hvaljen neka je Allah! Ovo nije čovjek; ovo je samo melek plemeniti.”

12 : 33 Ona je rekla: “A ovo je taj zbog kojeg vi meni prigovarate. Ja jesam probala da ga zavedem protiv njegove volje, ali se on sačuvao. A ako sada ne uradi šta mu ja naređujem, doista će biti zatvoren i bit će sigurno među poniženim.”

12 : 34 On je kazao: “Gospodaru moj, meni je draži zatvor od onog čemu me ona poziva; ukoliko Ti ne otkloniš njihove spletke od mene, ja ću biti sklon njima i bit ću neznalica.”

12 : 35 Tako je njegov Gospodar čuo molitvu njegovu, i otklonio njihove spletke od njega. Zaista, On sve čuje i ima trajno znanje.

12 : 36 Poslije ovih znakova koje su vidjeli činilo im se da ga moraju zatvoriti za neko vrijeme.

12 : 37 I sa njim u zatvor uđoše dva mladića. Jedan od njih je rekao: “Zaista, ja sam vidio sebe (u snu) kako cijedim sok za vino.” A drugi je rekao: “Ja sam vidio sebe (u snu) kako na glavi nosim hljeb iz kojeg ptice jedu. Protumači nam to, jer mi vidimo da si ti od ljudi koji čine dobro.”

12 : 38 On je rekao: “Hrana koja se vama dvojici donosi neće vam doći a da vam ja ne kažem tumačenje toga (vaših snova). Ovo (tumačenje) je od onog (znanja) koje me je moj Gospodar naučio. Ja sam, zaista, napustio vjeru naroda koji nisu vjerovali u Allaha i koji su odbili Ahiret.

12 : 39 I ja slijedim vjeru svojih predaka, Ibrahima i Ishaka i Jakuba. Mi ne možemo ništa smatrati Allahu ravnim. Ovo je Allahova blagodat prema nama i prema ljudima (vjernicima), ali većina ljudi je nezahvalna.

12 : 40 O moji drugovi u zatvoru, jesu li razni gospodari bolji ili Allah, Jedan, koji je vrlo moćan?

12 : 41 Vi osim Njega obožavate samo imena koja ste vi i vaši preci nadjeli, (imena umišljenih bogova); Allah nije objavio nikakav dokaz u prilog tome. Odluka je jedino na Allahu. On je naredio da ne obožavate nikog osim Njega. To je vjera koja je čvrsta i čini čvrstim, ali većina ljudi ne zna.

12 : 42 O drugovi moji zatvorski, što se tiče jednog od vas, on će svog vladara napajati vinom; a što se tiče drugog, on će biti razapet, pa će ptice jesti iz njegove glave. Stvar o kojoj ste pitali bila je odlučena.”

12 : 43 I od ove dvojice on je rekao onome za koga je mislio da će biti spašen: “Spomeni me svome gospodaru.” Ali šejtan učini da ovaj zaboravi spomenuti svom gospodaru, tako da on ostade u zatvoru nekoliko godina.

12 : 44 Kralj je rekao (na dvoru): “Ja vidim (u snu) sedam debelih krava da ih jede sedam mršavih, i sedam zelenih klasova žita i neke druge osušene. O moji poglavari, objasnite mi značenje mog sna ako možete tumačiti snove.”

12 : 45 Oni su rekli: “Ovi snovi su nejasni, i mi ne znamo tumačenje tako nejasnih snova.”

12 : 46 I onaj od dvojice (zatvorenika) koji se spasio, sjeti se (Jusufa) nakon dugo vremena, (i) reče: “Ja ću vas obavijestiti o njegovom tumačenju, zato mene pošaljite (Jusufu).”

12 : 47 “Jusufe! O iskreni, objasni nam ovo: sedam debelih krava da ih jede sedam mršavih, i sedam zelenih klasova žita i drugih sasušenih; da se ja mogu vratiti ljudima, kako bi oni znali (tumačenje).”

12 : 48 On je rekao: “Sijat ćete sedam godina zaredom, i ono što požanjete ostavite u klasu, osim nešto malo što ćete pojesti.

12 : 49 Onda će poslije toga doći sedam teških (godina) koje će pojesti sve ono što ste bili spremili unaprijed za njih, osim mali dio koji ćete čuvati (za sjetvu).

12 : 50 Onda će slijediti godina kada će ljudima biti podarena obilna kiša i u njoj će cijediti.”

12 : 51 Kralj je rekao: “Dovedite ga meni.” No, kad je izaslanik došao k njemu (Jusufu), on je rekao: “Vrati se svom vladaru i upitaj ga šta je sa ženama koje su posjekle svoje ruke, jer, moj Gospodar dobro zna njihove spletke.”

12 : 52 On (kralj) je pitao: “Šta je bilo s vama (o žene), kad ste pokušale zavesti Jusufa protiv njegove volje?” One su rekle: “Neka je Uzvišen Allah. Mi ne znamo grijeha protiv njega.” Supruga poglavarova je rekla: “Sada se istina pokazala. Ja sam nastojala da ga zavedem protiv njegove volje, a on je doista iskren.”

12 : 53 “Ovo je bilo zato da on (poglavar) sazna da ja nisam izigrao njegovo povjerenje u njegovom odsustvu i da, zaista, Allah ne dopušta da spletka nepoštenih ljudi uspije.

12 : 54 Ja sebe ne oslobađam; zaista, duša je sklona da naređuje zlo, osim one kojoj se moj Gospodar smiluje. Zaista, moj Gospodar najviše prašta (i) milostiv je.”

12 : 55 I kralj reče: “Dovedite ga meni, ja ću ga uzeti za sebe.” I kad je govorio sa njim, rekao je: “Od danas si ti kod nas na uzdignutom položaju (i) s povjerenjem.”

12 : 56 On je rekao: “Postavi me nad riznicama zemlje, jer ja sam dobar čuvar, (i) imam znanje.”

12 : 57 I tako smo Mi smjestili Jusufa na Zemlji. On je u njoj boravio gdje god je želio. Mi dajemo Svoju milost kome Mi hoćemo, i nećemo upropastiti nagradu dobročinitelja.

12 : 58 A sigurno je nagrada drugog svijeta bolja za one koji vjeruju i Boga se boje.

12 : 59 I Jusufova braća dođoše i uđoše pred njega; on je njih prepoznao, ali oni njega nisu.

12 : 60 I kad ih je opremio njihovim stvarima (za put), rekao je: “Dovedite mi vašeg brata s očeve strane. Zar ne vidite da sam vam dao punu mjeru i da sam najbolji domaćin?

12 : 61 A ako mi ga ne dovedete, onda za vas neće biti mjere od mene, i ne dolazite mi blizu.”

12 : 62 Oni su rekli: “Mi ćemo radi njega sigurno prevariti njegovog oca i svakako ćemo to uraditi.

12 : 63 A on reče svojim radnicima: “Stavite njihovo blago u tovare njihove, da ga mogu prepoznati kad se vrate svojoj porodici; možda će se vratiti.”

12 : 64 I kad su se oni vratili svome ocu, rekli su: “O oče naš, zabranjena nam je mjera, zato pošalji našeg brata s nama da dobijemo mjeru, a mi ćemo sigurno biti njegovi čuvari.”

12 : 65 On je rekao: “Zar da vam ga povjerim, kao što sam vam prije povjerio njegovog brata? Allah je najbolji čuvar, i On je najmilostiviji od svih.”

12 : 66 A kad otvoriše tovare svoje, nađoše da im je vraćeno njihovo blago, i rekoše: “O oče naš, šta više možemo željeti? Ovo je naše blago koje nam je vraćeno. Donijet ćemo žito za našu porodicu, i čuvat ćemo našeg brata i jedan kamilin tovar još više dobiti. Ovo je lahak dobitak.”

12 : 67 On je rekao: “Ja ga s vama nikako neću poslati dok mi ne dadnete čvrsto obećanje u ime Allaha da ćete mi ga sigurno dovesti (natrag), osim ako budete opkoljeni.” Tako, kad su mu oni dali čvrsto obećanje, on je rekao: “Allah je čuvar nad onim što mi kažemo.”

12 : 68 I rekao je: “O sinovi moji, nemojte ulaziti na jednu kapiju, nego uđite sa raznih kapija; a ja vas ne mogu spasiti od Allaha (Božije sudbine). Odluka je samo na Allahu. U Njega se ja uzdam i neka se u Njega uzdaju svi oni koji se pouzdavaju.”

12 : 69 I kad su oni ušli onako kako im je njihov otac naredio, to ih nije moglo spasiti od Božije odredbe, osim što je to bila želja u Jakubovom srcu, koju je on ispunio; a on je zaista dobro znao, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.

12 : 70 A kada oni uđoše kod Jusufa, on dade svom bratu mjesto blizu sebe, (i) reče: “Ja sam, zaista, tvoj brat; zato se ne žalosti zbog onog što oni rade.”

12 : 71 I kad ih je spremio (za put) s njihovim stvarima, stavio je (nesvjesno) pehar iz kojeg se pije u tovar svoga brata. Poslije toga glasnik oglasi: “O ljudi karavana, vi ste, zaista, lopovi.”

12 : 72 Oni su, okrećući se, odgovorili: “Šta ste to zagubili?”

12 : 73 Oni su odgovorili: “Zagubili smo kraljev pehar za mjerenje, i ko god ga donese, dobit će kamilin tovar kao nagradu, a ja sam jamac za to.”

12 : 74 Oni su odgovorili: “Tako nam Allaha, vi dobro znate da mi nismo došli da pravimo nered u ovoj zemlji, i mi nismo lopovi.”

12 : 75 Oni su pitali: “Kakva će onda biti naknada za to ako lažete?”

12 : 76 Oni su odgovorili: “Naknada za to je sam onaj u čijem tovaru bude nađen (pehar). Tako mi kažnjavamo silnike.”

12 : 77 Onda je on (glasnik) započeo pretragu u njihovim tovarima (Jusufove braće) prije tovara brata njegovog; a onda ga (pehar) je izvadio iz tovara brata njegovog. Tako smo Mi napravili plan za Jusufa. Za njega nije bilo moguće da zadrži svoga brata po kraljevom zakonu, da Allah nije htio. Mi uzdižemo po položaju koga Mi hoćemo; i nad svakim ko posjeduje znanje ima Jedan, Najznaniji.

12 : 78 Oni su rekli: “Ako je on ukrao, već mu je i njegov brat još prije ukrao.” No, Jusuf je tu (optužbu) skrivao u svom srcu i nije im otkrio. Kazao je (u svom srcu): “Vi ste u najgorem stanju; a Allah najbolje zna šta govorite.”

12 : 79 Oni su rekli: “O tvoja visosti, njegov otac je vrlo star, uzmi zato jednog od nas umjesto njega; zaista, mi vidimo da si ti dobročinilac.”

12 : 80 On je odgovorio: “Bože sačuvaj da mi uhvatimo nekog drugog osim onog kod koga smo našli našu stvar; jer bismo onda doista bili nepravedni.”

12 : 81 I kad izgubiše nadu o njemu, odvojiše se da se posavjetuju. Najstariji među njima je rekao: “Zar ne znate da je vaš otac od vas uzeo čvrsto obećanje u ime Allaha, a prije (ovog) ste prekršili u stvari Jusufovoj? Ja zato neću nikako napustiti ovu zemlju dok mi moj otac ne odobri ili Allah ne odluči za mene. A On je najbolji Sudac.

12 : 82 Vratite se vi svome ocu i recite: ’O oče naš, tvoj sin je ukrao, a mi svjedočimo samo ono što znamo, zaista, mi nismo čuvari nevidljivoga.

12 : 83 A pitaj (ljude) u naselju u kojem smo bili, i karavan sa kojim smo došli, zaista mi govorimo istinu.“

12 : 84 On je rekao: “(Nije tako), samo su vaše duše za vas ovu veliku stvar učinile običnom. Zato (je za mene) samo lijepo strpljenje. Možda će ih sve Allah meni vratiti; zaista, On je Taj koji ima trajno znanje (i) mudar je.”

12 : 85 I on se okrenu od njih i reče: “O moj bolu za Jusufom!” A njegove oči su bile pune suza zbog žalosti, i skrivao je (tugu svoju)

12 : 86 Oni su rekli: “Allaha nam, ti ćeš uvijek govoriti o Jusufu dok ne oboliš (od tuge) ili ne budeš među mrtvim.”

12 : 87 On je rekao: “Ja se samo Allahu jadam o svojoj tuzi i svom bolu, a ja od Allaha znam ono što vi ne znate.

12 : 88 O sinovi moji, idite i tragajte za Jusufom i njegovim bratom i ne gubite nadu u Allahovu milost; zaista, niko ne gubi nadu u Allahovu milost osim ljudi koji ne vjeruju.”

12 : 89 I kad su oni došli pred njega, rekli su: “O tvoja visosti, pogodila nas je bijeda, i našu porodicu, i mi smo donijeli malo blaga, pa nam podari punu mjeru, i daj nam sadake. Zaista, Allah nagrađuje one koji sadaku daju.”

12 : 90 On je rekao: “Znate li vi šta ste učinili Jusufu i njegovom bratu kad ste bili neznalice?”

12 : 91 Oni su rekli: “Jesi li ti zaista Jusuf?” On je odgovorio: “Ja sam Jusuf i ovo je moj brat. Allah je zaista bio milosrdan prema nama. Zaista, ko god je bogobojazan i strpljiv – Allah ne upropasti nagradu dobročinitelja.”

12 : 92 Oni rekoše: “Allaha nam! Zaista je Allah tebi dao prednost nad nama, a mi smo zaista bili grješnici.”

12 : 93 On je rekao: “Danas nema krivnje na vama, Allah će vam oprostiti! A On je najmilostiviji od onih koji pokazuju milost.

12 : 94 Idite sa ovom mojom košuljom i stavite je pred moga oca; on će shvatiti. I dovedite mi (poslije toga) cijelu svoju porodicu.”

12 : 95 I kad je karavan krenuo, njihov otac reče: “Zaista, ja osjećam miris Jusufov, pa makar vi mene zvali ludim.”

12 : 96 Oni su rekli: “Allaha nam, ti si, zaista, u svojoj staroj grešci.”

12 : 97 I kad je došao donosilac radosnih vijesti, on je nju (košulju) stavio pred njega i on je shvatio. On je rekao: “Zar vam nisam rekao da ja, zaista, znam od Allaha ono što vi ne znate?”

12 : 98 Oni su rekli: “O oče naš, traži za nas oprost naših grijeha; mi smo, zaista, bili grješnici.”

12 : 99 On je rekao: “Ja ću sigurno tražiti za vas oprosta od Gospodara moga. Doista, On najviše prašta (i) milostiv je.”

12 : 100 kad su oni došli Jusufu, on smjesti svoje roditelje kod sebe, i reče: “Uđite u Egipat s mirom, ako Bog da.”

12 : 101 I on uzdiže svoje roditelje na prijestolje, i oni radi njega padoše na sedždu. On reče: “O moj oče, ovo je tumačenje mog davnašnjeg sna. Moj Gospodar ga je učinio istinitim. I On je meni učinio dobročinstvo kad me je izveo iz zatvora i doveo vas iz pustinje nakon što je šejtan napravio razdor između mene i braće moje. Doista je moj Gospodar blag i dobročinitelj prema kome On hoće; bez sumnje, On ima trajno znanje (i) mudar je.

12 : 102 O moj Gospodaru, Ti si meni dao udio u vlasti i podario mi znanje razumijevanja dubine stvari. O, Stvoritelju nebesa i Zemlje, Ti si prijatelj moj na ovom svijetu i na Ahiretu. Podaj mi smrt u stanju pokornosti i pridruži me ispravnim.”

12 : 103 Ovo su vijesti o nevidljivom, koje Mi tebi objavljujemo. A ti nisi bio s njima kad su se oni složili o svojoj stvari i kad su (zlo) planirali.

12 : 104 A većina ljudi neće vjerovati, ma koliko ti želio.

12 : 105 A ti od njih ne tražiš nikakvu nagradu za ovo. To je samo opomena cijelom čovječanstvu.

12 : 106 Pa koliko mnogo znakova ima na nebesima i na Zemlji, pored kojih oni prolaze, okrećući se od toga.

12 : 107 I većina njih ne vjeruje u Allaha, nego čine širk.

12 : 108 Da li su oni onda mirni od Božije kazne, (nevolje) koja će ih poklopiti, ili da im odjednom dođe čas (promjene), dok nisu ni svjesni (ovog)?

12 : 109 Ti reci: “Ovo je moj put; ja pozivam k Allahu. Ja i moji sljedbenici imamo dar rasuđivanja. A uzvišen je Allah; ja nisam od onih koji pridružuju bogove Njemu.”

12 : 110 A Mi nismo, od stanovnika naselja, prije tebe slali nikoga do ljude, kojima smo slali objavu. Zar oni nisu putovali Zemljom i vidjeli kakav je bio kraj onih prije njih? A sigurno je boravište drugog svijeta bolje za one koji se boje Boga. Zar onda nećete shvatiti?

12 : 111 I kad ovi poslanici izgube nadu (o nevjernicima) i (nevjernici) misle da im je govorena laž, Naša pomoć stigne i onda Mi spasimo koga hoćemo. A Naša kazna ne može biti odvraćena od grješnih ljudi.

12 : 112 Zaista je u ovim historijskim događajima pouka za ljude koji shvataju. Ovo nije priča koja je izmišljena, nego je potvrda onoga što je bilo prije toga i objašnjenje svake stvari, i uputa i milost ljudima koji vjeruju.