39 : 22

اَلَمۡ تَرَ اَنَّ اللّٰہَ اَنۡزَلَ مِنَ السَّمَآءِ مَآءً فَسَلَکَہٗ یَنَابِیۡعَ فِی الۡاَرۡضِ ثُمَّ یُخۡرِجُ بِہٖ زَرۡعًا مُّخۡتَلِفًا اَلۡوَانُہٗ ثُمَّ یَہِیۡجُ فَتَرٰٮہُ مُصۡفَرًّا ثُمَّ یَجۡعَلُہٗ حُطَامًا ؕ اِنَّ فِیۡ ذٰلِکَ لَذِکۡرٰی لِاُولِی الۡاَلۡبَابِ ﴿٪۲۲﴾

39 : 22 Zar ti ne vidiš da Allah spušta vodu s neba, i čini da ona teče po zemlji kao izvori, i time rađa zelenilo, čije su boje različite? Onda se ono osuši i ti ga vidiš požutjelog, i najzad, On to komadima učini. U tome je, zaista, jedan veliki savjet za one koji imaju razum.