-
ہَلۡ یَنۡظُرُوۡنَ اِلَّا تَاۡوِیۡلَہٗ ؕ یَوۡمَ یَاۡتِیۡ تَاۡوِیۡلُہٗ یَقُوۡلُ الَّذِیۡنَ نَسُوۡہُ مِنۡ قَبۡلُ قَدۡ جَآءَتۡ رُسُلُ رَبِّنَا بِالۡحَقِّ ۚ فَہَلۡ لَّنَا مِنۡ شُفَعَآءَ فَیَشۡفَعُوۡا لَنَاۤ اَوۡ نُرَدُّ فَنَعۡمَلَ غَیۡرَ الَّذِیۡ کُنَّا نَعۡمَلُ ؕ قَدۡ خَسِرُوۡۤا اَنۡفُسَہُمۡ وَ ضَلَّ عَنۡہُمۡ مَّا کَانُوۡا یَفۡتَرُوۡنَ ﴿٪۵۴﴾7 : 54 Zar oni samo čekaju na tumačenja iz nje? Na dan kad to tumačenje iz nje dođe, oni koji su nju (Knjigu) prije zaboravili reći će: “Poslanici Gospodara našeg doista su došli sa istinom. Imamo li mi onda ikakvog posrednika da za nas posreduje? Ili, možemo li biti poslani natrag pa da radimo drugačije od onog što smo radili?” Oni su doista upropastili svoje duše, i ono što su izmislili, za njih je izgubljeno.