-
وَ اِذۡ قَالَ اللّٰہُ یٰعِیۡسَی ابۡنَ مَرۡیَمَ ءَاَنۡتَ قُلۡتَ لِلنَّاسِ اتَّخِذُوۡنِیۡ وَ اُمِّیَ اِلٰہَیۡنِ مِنۡ دُوۡنِ اللّٰہِ ؕ قَالَ سُبۡحٰنَکَ مَا یَکُوۡنُ لِیۡۤ اَنۡ اَقُوۡلَ مَا لَیۡسَ لِیۡ ٭ بِحَقٍّ ؕ اِنۡ کُنۡتُ قُلۡتُہٗ فَقَدۡ عَلِمۡتَہٗ ؕ تَعۡلَمُ مَا فِیۡ نَفۡسِیۡ وَ لَاۤ اَعۡلَمُ مَا فِیۡ نَفۡسِکَ ؕ اِنَّکَ اَنۡتَ عَلَّامُ الۡغُیُوۡبِ ﴿۱۱۷﴾5 : 117 I (sjeti se) kad će Allah reći: “O Isa, sine Merjemin, jesi li ti rekao ljudima: ’'Uzmite mene i moju majku za dva boga pored Allaha?”” On će odgovoriti: “Ti si čist. Ja nisam mogao reći takvu stvar za koju nisam imao pravo. Da sam ja to rekao, Ti bi sigurno znao. Ti znaš šta je u mom srcu, a ja ne znam šta je kod Tebe. Samo Ti sigurno znaš sve nevidljive stvari.