Maulvi Muhammed Ismail: Ja sam ga pitao (to jest dok je ovaj ponizni sluga bio u Aligarhu) da sutra, u petak, održi govor. On je obećao, ali sam jutros primio pisanu poruku: ’Meni je zabranjeno preko objave da držim govor.’ Ja pretpostavljam da je ovo odbijanje bilo izgovor za njegov duboki strah i nedostatak govorne sposobnosti.
Moj odgovor: Maulvi Sahib ovo mišljenje nije ništa do loše mišljenje, koje je strogo zabranjeno u Šerijatu (islamskom zakonu), i to nije posao pobožnih ljudi, jer za ovo nema nikakvog temelja. Da je moja tvrdnja o Božijoj objavi jedino napravljena u Aligarhu i u ovoj posebnoj prilici, onda bi tu bilo neko opravdanje za nepovjerenje da sam ja možda postao nervozan ili sam se prepao od samog položaja i znanja Maulvi Sahiba i da sam želio da nađem neki razlog da izbjegnem ovaj okršaj.
No, moja tvrdnja je bila objavljena svuda širom zemlje, šest godina prije moje posjete Aligarhu. Moja knjiga Braheen-e-Ahmediyya puna je ovakvih tvrdnji. Ako sam ja bio tako lišen sposobnosti da govorim u javnosti, kako sam mogao sastaviti knjige kao Surma Chashm Arya koje sadrže predavanja održana usmeno pred hiljadama ljudi i prijateljski i neprijateljski raspoloženih?
Kako su ovakve knjige mogle poteći od čovjeka slabe govorne moći? Kako sam ja mogao izdržati do danas ovako uzvišeni krug javnih govora koji traže stalni mentalni napor, suočavajući se sa hiljadama ljudi različitih sklonosti, sposobnosti i ukusa?
Nažalost, hiljadu puta nažalost! Vatra ljubomore je u sebi požderala većinu današnjih maulvisa (hodža). Oni savjetuju ljude vjerskom ponašanju, bratstvu, lijepom mišljenju o drugima i čak stoje na mimberi i uče Kur’an, ali sebe ne vežu s ovim odredbama. O, čovječe! Neka Bog otvori tvoje oči! Zar nije moguće da Bog, iz Svoje mudrosti, zbog neke svrhe, možda zaustavi od određenog posla nekog od Svojih povlaštenih sluga koji su dobili objavu? Drugi razlog za ovo zaustavljanje može biti da je Bog želio da ispita i pokaže vaše skrivene karakteristike. On je možda želio da, kao posljedicu ovog događaja, ovi ljudi koji imaju boju kakvu vi imate, taj zarazni otrov izađe napolje.
Što se tiče mišljenja da sam se ja prepao vaše učene mudrosti, upamtite da ovi ljudi koji su u mraku svog nefsa, bilo da su oni stručnjaci svih znanih filozofija i nauka, nisu vrijedni mrtvog insekta u mojim očima. Ali vi čak niste učenjaci takve vrste. Vi ste tek mula (hodža) srednjeg doba i posjedujete isti mrak i niskost vezanu za hodže te generacije. Vi ćete znati da moji posjetioci uključuju mnoge nadarene učenjake, istraživače i intelektualce koji se okoriste od Božanske proniclji- vosti kao rezultat ovih kontakata. Čak i ako vas ja nazovem samo učenikom u poređenju sa ovakvim učenjacima, to će biti kompliment koji vi ne zaslužujete.
Ako sada vaša moć za sumnje još nije istrošena i ako još gajite loše mišljenje, onda sam ja, s Božijom pomoći i milosti spreman da se suočim s vama u javnoj debati. U pogledu moje bolesti ja neću biti u stanju da poduzmem daleko putovanje, ali ako se slažete, ja vas mogu pozvati da putujete o mom trošku do glavnog mjesta, kao što je Lahor, glavni grad Pendžaba, radi ove debate. Ja strogo obećavam i činim ovo odlukom i čekat ću na vaš odgovor.