Život Poslanika II Ljubazno postupanje prema zarobljenicima
Kratki sadržaj
Poslije proučenog Šehadeta, Euze I Sure El Fatihe Hz. Halifatul Masih Mirza Masroor Ahmad (da Allah bude njegov pomagač) je rekao da je govorio o događajima u vezi Poslanikovog (savs) života ili detalja u vezi Poslanikovog života u toku Bedra.
Ljubazno postupanje prema ratnim zarobljenicima
Hz. Halifatul Masih je rekao da je nakon bitke među ratnim zarobljenicima bio i amidža Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, Abas. Kada su zatvorenici dovedeni kod Časnog Poslanika (savs), on nije mogao da spava tu noć. Neko je upitao Časnog Poslanika (savs) zašto ne može da spava, na što je on odgovorio zbog Abasovih uzvikivanja. Onda je neko otišao i olabavio Abasove lance.
Zatim je Časni Poslanik (savs) upitao šta se dogodilo, pošto više nije čuo Abasove uzvike. Kada je bio obaviješten da su mu lanci olabavljeni, Časni Poslanik (savs) je naredio da se isto uradi za sve zatvorenike, kako ne bi bilo neravnopravnog tretmana.
Hz. Halifatul Masih je citirao hazreti Mirza Bašir Ahmada (ra) koji piše:
Časni Poslanik (savs) je ostao u dolini Bedra tri dana. U to vrijeme su ukopali mrtve i šehide i radili njegu ranjenika. Slično, ovih dana se prikupio i sortirao plijen. Zarobljenici od strane nevjernika, kojih je bilo sedamdeset, su raspodjeljeni raznim muslimanima na brigu. Časni Poslanik (savs) je strogo upućivao muslimane da se prema zatvorenicima ponašaju nježno i ljubazno; i osigurao je da se brinu o njihovoj udobnosti.
Ashabi, koji su posjedovali strastvenu ljubav prema ispunjavanju svake želje svog Gospodara, postupili su po ovom upozorenju tako da se slično njemu ne može naći u istoriji svijeta. Dakle, među ovim zatvorenicima, jedan zatvorenik po imenu Ebu Aziz bin ‘Umair prenosi da:
“Zbog savjeta Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, ensarije bi mi davali pšenični hljeb, a oni bi se hranili hurmama itd. Mnogo puta bi se dogodilo da čak i ako bi uspjeli nabaviti mali komad hljeba, meni bi ga davali i ne bi ga oni pojeli. Ako bih im ga ikad vratio od sramote, oni bi insistirali da ga uzmem.” Zatvorenici koji nisu imali dovoljno odjeće data im je odjeća. Abdullah bin Ubejj je dao Abbasu njegovu košulju.
Sir William Muir priznaje ljubaznost prema ovim zatvorenicima sljedećim riječima:
“U skladu sa Mahometovim naredbama, građani Medine, kao i izbjeglice koji su već imali svoje kuće, primili su zarobljenike i ophodili se prema njima sa velikom pažnjom. ‘Neka je blagoslov na ljude Medine!’, rekao je jedan od ovih zatvorenika u kasnijim danima: ‘tjerali su nas da jašemo, dok su oni sami hodali: davali su nama pšeničnog hljeba da ga jedemo, a sebe su hranii hurmama.’
Nije iznenađujuće da se, kad su nakon nekog vremena, njihovi prijatelji došli da ih otkupe, nekoliko tako primljenih zatvorenika su rekli da su primili islam… Njihovo ljubazno postupanje se tako produžilo, i ostavilo takav utisak na čak i na one ljude koji nisu odmah prešli na islam.” (Život I Karakter Pečata Poslanika Knjiga 2 str. 156-157)
Kako je pobjeda na Bedru utjecala na protivnike islama
Hz. Halifatul Masih je rekao da kada je vijest o muslimanskoj pobjedi stigla do Medine, Ka'b bin Ašraf je to pokušao poreći. Zapravo, vidjevši ovu pobjedu i kako su muslimani pobijedili velike vođe Mekke, jevrejski narod je postao veoma ljubomoran.
Hz. Halifatul Masih je citirao hazreti Mirzu Bašira Ahmada (ra) koji piše:
”Do sada su mnogi ljudi iz plemena Aus i Hazradž još uvijek čvrsto držali se mnogobožstva. Pobjeda Bedra rezultirala je da pokrene ove ljude, i nakon svjedočenja ovoj veličanstvenoj i izvanrednoj pobjedi, mnogi ljudi među njima su se uvjerili u istinitost islama. Nakon toga, obožavanje idola počeo je vrlo brzo opadati u Medini. Međutim, bilo je i onih u čijim je srcima ova pobjeda islama izazvala vatru ogorčenosti i ljubomore.
Smatrajući da nije mudro da se otvoreno suprotstavljaju, očigledno su prihvatili islam, ali su iznutra pokušali da ga iskorijene i pridružili se strani licemjera. Najistaknutiji među ovom klasom ljudi bio je ‘Abdullah bin Ubajj bin Sulul, koji je bio vrlo poznati poglavica plemena Hazradž. Zbog dolaska Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem u Medinu, on je već pretrpio šok jer mu je oduzeto liderstvo.
Nakon Bedra, on je u početku postao musliman, ali je njegovo srce bilo preplavljeno zlom i neprijateljstvom prema islamu. Postao je vođa licemjerja i potajno je počeo kovati niz spletki protiv islama i Časnog Poslanika (savs). Takav je , postao očito iz događaja koji su se dalje odvijali i u određenim prilikama ova osoba postala sredstvo za stvaranje vrlo delikatnih situacija za islam. (Život I Karakter Pečata Poslanika, Knjiga 2 Str.172-173)
Hz. Halifatul Masih je dalje citirao hazreti Mirzu Bashira Ahmada (ra) koji piše:
”Bitka na Bedru imala je dubok i trajan uticaj i na nevjernike i na muslimane. Iz tog razloga ova bitka ima poseban značaj u historiji islama; do te mjere da je Časni Kur'an ovu bitku nazvao “Džaumul-Furkan”, tj. dan kada je napravljena očigledna razlika između islama i nevjernika. Nema sumnje da su se nakon toga vodili i drugi ratovi između Kurejšija i muslimana, a neki od njih su bili izuzetno žestoki.
Ponekad su muslimani bili suočeni sa delikatnim situacijama, ali u bici na Bedru, Kurejšijama je slomljena kičma, koju nijedna hirurška operacija nije mogla trajno popraviti. Što se broja žrtava tiče, ovo nije bio veliki poraz. Smrt sedamdeset ili sedamdeset dva ratnika za narod kao što su Kurejšije, ni na koji način se ne može smatrati nacionalnom štetom. U bici na Uhudu, ovo je bio broj muslimanskih žrtava.
Međutim, ovaj gubitak se čak nije pokazao ni kao privremena prepreka na pobjedničkom putu muslimana. Zašto je onda bitka na Bedru nazvana Džaumul-Furkan? Kao odgovor na ovo pitanje, najbolji odgovor je u sljedećim riječima Časnog Kur'ana: “Toga dana je, zaista, korijen nevjernika bio odsječen.” (Kur'an časni, 8:8)
Drugim riječima, udarac bitke na Bedru pogodio je korijen nevjernika, i on je bio razbijen u komade. Da je upravo ovaj udarac udario u grane umjesto u korijen, bez obzira na to koliki je gubitak nanešen, ovaj gubitak ne bi bio ništa u odnosu na onaj koji se desio. Međutim, ovaj udarac u korijen pretvorio je ovo bujno zeleno drvo u gomilu uglja, za nekoliko trenutaka.
Preživjele su samo one grane koje su se zakačile za drugo drvo, prije nego što su se osušile. Onda, na polju Bedra, gubitak Kurejšija nije mjeren brojem ljudi koji su umrli, već ljudima koji su umrli. Kada pogledamo na žrtve Kurejšija iz ove perspektive, ne ostaje mjesta ni za najmanju sumnju ili neizvjesnost, da je na Bedru korijen Kurejšija zaista odsječen.
‘Utbah, Šaibah, Umajjah bin Halaf, Ebu Džehel, ‘Ukbah bin Ebi Mu‘it i Nadr bin Haris, itd., bili su pokretački duh Kurejšija. Ovaj duh je zauvijek odletio od Kurejšija u dolini Bedr, a oni su ostali kao beživotno tijelo. Iz tog razloga je bitka na Bedru dobila ime Džaamul-Furkan.’ (Život i karakter pečata poslanika sallallahu alejhi ve sellem, knjiga 2, str. 165-166)
Stepen ashaba koji su učestvovali u bici na Bedru
Hz. Halifatul Masih je rekao da je melek Džibril otišao kod Časnog Poslanika (savs) i upitao ga koji je status dao muslimanima koji su učestvovali u bici na Bedru, Časni Poslanik (savs) je rekao da su oni najbolji od svih Muslimana. Melek Džibril je rekao da je isti slučaj i sa melecima koji su učestvovali u bici.
Hz. Halifatul Masih je rekao da je nakon bitke na Bedru, Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, poslao hazreti Aliju sa još nekima za ženom koja je nosila pismo. Kada su je presreli, tražili su pismo koje je nosila, i vratili su ga Časnom Poslaniku (savs). Otkrili su da je Hatib obavještavao Kurejšije o određenim planovima Časnog Poslanika (savs).
Kada je Časni Poslanik (savs) upitao Hatiba o ovome, on je odgovorio da je to učinio samo da bi stekao naklonost Kurejšija, inače je njegova vjera još uvijek bila čvrsta u islamu. Hazreti Omer (ra) je htio da ga ubije. Časni Poslanik (savs) je odgovorio da je Hatib učestvovao u bici na Bedru, a Allah je obećao da će oprostiti grijehe onima koji su učestvovali u bici na Bedru i da niko od njih neće umrijeti u stanju nevjerovanja.
Hz. Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik (savs) rekao da vjeruje da niko od onih koji su učestvovali na Bedru i Hudejbiji neće ući u džehennemsku vatru.
Hz. Halifatul Masih je rekao da kad je uspostavljena mjesečna stipendija za ashabe u vrijeme hazreti Omera (ra), veći iznos je dat onima koji su učestvovali u bici na Bedru.
Podrška Svemogućeg Allaha Njegovim Izabranicima protiv njihovih tlačitelja
Hz. Halifatul Masih je citirao Obećanog Mesiju (as) koji je rekao da kao što su Izraelćani bili progonjeni, tako su i muslimani bili progonjeni u Mekki. Na kraju, kao što su Izraelćani pobjegli iz Egipta, tako su i muslimani napustili Mekku.
I baš kao što je faraon jurio za njima i kao rezultat toga dočekao svoj kraj, tako su i Mekanlije jurili za muslimanima, ali su na kraju dočekali svoj kraj. Tako je, nakon što je pronašao tijelo Ebu Džehela na bojnom polju poslije Bedra, Časni Poslanik (savs) rekao da je on bio Mekanski faraon.
Hz. Halifatul Masih je citirao Obećanog Mesiju (as) koji je rekao da je ajet:
“A Allah ti je već pomogao na Bedru kada si bio slab.” (Kur'an časni, 3:124)
Takođe sadrži predskazanje da će se, baš kao i u vrijeme Bedra, kada se iste okolnosti počnu javljati u 14. vijeku, manifestirati Božja pomoć. Tako je Obećani Mesija (as) bio poslat.
Upute za radnike Dželsa Salane u Velikoj Britaniji
Hz. Halifatul Masih je rekao da će sljedećeg petka početi Dželsa Salana UK. Nakon pauze od tri ili četiri godine, međunarodni gosti će prisustvovati u velikom broju. U stvari, ovi gosti su već počeli da pristižu u Veliku Britaniju.
Hz. Halifatul Maish se molio da svi oni koji putuju za siguran put i da stignu bezbjedno. Hz. Halifatul Masih se molio za sve prisutne da dobiju blagoslove dželse, čak i oni koji žive u Velikoj Britaniji. Jedina svrha dolaska na dželse treba da bude postizanje duhovne ishrane.
Hz. Halifatul Masih je rekao da svi volonteri trebaju služiti prisutne držeći na umu da su ovo gosti Obećanog Mesije (as). Hz. Halifatul Masih je rekao da se ove godine očekuje veći broj prisutnih. Zbog ovoga, moguće je da se određeni nedostaci pojave iz organizacijske perspektive. Ipak,Hz.
Halifatul Masih je rekao da su radnici Dželse sada postali toliko iskusni da će se pozabaviti bilo kojim problemom, a ako se i dalje pojavi bilo kakav problem vjeruje da će to moći riješiti na najbolji način. Hz. Halifatul Masih se molio da se uopće ne pojave ovakvi problemi koji bi gostima stvarali poteškoće.
Hz. Halifatul Masih je rekao da islam nas upućuje na važnost gostoprimstva. Posebno prema onima koji putuju isključivo zbog poziva Obećanog Mesije (as) i oni su njegovi gosti, onda radnici moraju imati veliko poštovanje. Volonteri treba da ih služe tražeći samo zadovoljstvo Uzvišenog Allaha.
Vrlina osmijeha
Hz. Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik (savs) uputio da onaj ko vjeruje u Allaha i Njegovog Poslanika (savs) treba da poštuje svoje goste. U danima dželse dolaze ljudi iz cijelog svijeta i sa različitim temperamentima. Ponekad pojedini gosti kažu nešto što se radnicima ne sviđa.
Međutim, Allah nam je naredio da poštujemo goste bez obzira na okolnosti. U stvari, ovo je jedan od načina na koji se provjerava vjera osobe. Dakle, svi nosioci dužnosti treba da to imaju na umu, da pokažu najbolji moral i da se uvek smiju.
Hz. Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik (savs) objasnio standarde dobrog morala i očekivanja od nas. Rekao je da je osmijeh dobročinstvo (sadaka). Naređivati dobro i zabranjivati zlo je dobročinstvo. Voditi nekoga ko je izgubljen ili slijep je dobročinstvo. Uklanjanje prepreka sa puta je dobročinstvo. Uzeti nešto svoje i dati bratu je dobročinstvo. Ovo su standardi koje svaki Ahmadi mora postići.
Hz. Halifatul Masih je rekao da je osmeh veoma važna osobina, posebno za radnike dželse. Naravno, volonteri će biti umorni i nenaspavani, ali bez obzira na okolnosti, uvijek bi trebali ostati nasmijani.
Hz. Halifatul Masih je rekao da odjel za tarbijat (moralni odgoj) i svi ostali odjeli trebaju voditi računa o tome da, ako vide bilo šta što je protiv naših učenja i tradicije, treba da objasne tim pojedincima pažljivo i ljubazno.
Hz. Halifatul Masih je rekao da postoje timovi posvećeni održavanju čistoće. Slično, nadpisi su postavljene na različitim mjestima sa različitim uputama. Unatoč tome, ako neko pita volontera gdje da ide, treba mu pomoći. Zapravo, ne samo dežurni, već svako ko je prisutan treba da pruži pomoć, a ako ne znaju onda ih može uputiti u odgovarajuće odjeljenje.
Hz. Halifatul Masih je rekao da svi znaju da ako postoji osoba sa invaliditetom ili slijepa onda mu se mora pomoći. Ovo se podrazumjeva i ne treba mnogo detaljnije o ovome.
Hz. Halifatul Masih je rekao da ako volonteri, odnosno bilo koja osoba koja prisustvuje na dželsi, vidi bilo kakvo smeće, treba da ga pokupe i baci. Organizacija bi trebala osigurati da kante budu dostupne u svim prostorijama, a također treba osigurati da ništa ne bi trebali baciti u njih što ne bi trebalo biti u njima.
Hz. Halifatul Masih je rekao da oni koji služe hranu treba da vode računa i o gostima. Ako ikada dođe do nestašice hrane, neka ljubazno objasne gostima da podijele kako bi svi mogli jesti. Generalno, šanse da se to dogodi su veoma male. Međutim, u slučaju da se tako nešto ipak dogodi, radnici bi se s tim trebali pozabaviti na odgovarajući način.
Hz. Halifatul Masih je rekao da odjeljenje za kontrolu saobraćaja, može proći ili postoje mogućnost pojave problema, posebno ako se vrijeme pogorša. Hz. Halifatul Masih je rekao da i gosti treba da sarađuju sa radnicima, a da radnici uvijek imaju dobar moral.
Hz. Halifatul Masih je rekao da na Dželsi ima mnogo drugih odjela i da svi trebaju poslušati upute Časnog Poslanika (sav s) da sve rade sa osmjehom na licu.
Hz. Halifatul Masih se molio da svi radnici dželse na najbolji način obavljaju svoje dužnosti i neka dželsa bude blagoslovljena u svakom pogledu. Svaki Ahmadi treba da nastavi moliti za uspjeh ove dželse. Neka Allah omogući svima da to učine.