Život Poslanika II Početak bitke na Bedru
Kratki sadržaj
Nakon učenja Tašahuda, Teavvuza i sure Fatiha, Halifa Hazreti Mirza Masroor Ahmad (aba) je rekao da je u prethodnoj hutbi petkom pomenuo veliki izraz ljubavi prema Časnom Poslaniku (savs) koji je pokazao Sevad bin Gazija ra.
Izraz ljubavi ashaba prema Časnom Poslaniku (savs)
Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bašir Ahmada (ra) koji o ovom događaju piše:
‘Bio je petak 17. ramazana 2.godine po Hidžri ili 14. mart 623. godine nove ere, prema kršćanskom kalendarskom sistemu. Ujutro je prvo klanjan namaz, a zatim su poštovatelji božanskog jedinstva pali na sedždu pred Jedinim Bogom, na otvorenom polju. Nakon toga, Časni Poslanik (savs) je održao govor o džihadu.
Kada je svjetlo počelo da se pojavljuje, Časni Poslanik (savs) je počeo slagati muslimanske redove sa naznakom strelice. Saputnik po imenu Sevad ra stajao je nešto ispred njegovog reda. Časni Poslanik (savs) je koristio svoju strelicu da pokaže da treba da se vrati u red.
Dogodilo se, međutim, da je drveni dio strijele koji je pripadao Časnom Poslaniku (savs) dotakao njegova prsa, nakon čega je on hrabro protestovao: “O Allahov Poslaniče! Bog te poslao s istinom i pravdom, a ti si me nepravedno bocnuo svojom strijelom. Tako mi Boga, insistiram na odmazdi.” Ashabi su bili šokirani onim što se dogodilo u Sevada ra.
Međutim, Časni Poslanik (savs) je rekao sa izuzetnom ljubavlju: “U redu Sevade, možeš I ti mene bocnuti strijelom”, a Časni Poslanik (savs) je podigao svoju odjeću na svoja prsa. U svojoj neizmjernoj ljubavi, Sevad (ra) je istupio naprijed i poljubio grudi Časnog Poslanika (savs). Časni Poslanik (savs) nasmiješio se i upitao: “Zašto si smislio ovaj plan?” Odgovorio je drhtavim glasom: “O Allahov Poslaniče! Neprijatelj je pred nama. Ne znam hoću li doživjeti da se vratim ili ne. Stoga je moja želja bila da dodirnem tvoje blagoslovljeno tijelo prije svoje mučeničke smrti.” ( Život i lik Pečata Poslanika savs, tom 2, str. 143-144)
Hazreti Halifa (aba) je rekao da je drugi Halifa (ra) ispričao sličan događaj, ali ne iz vremena bitke na Bedru, već bliže vremenu njegove smrti. On navodi da je Časni Poslanik (savs) zamolio svoje ashabe da, ako im je ikada nanio bilo kakvu bol, to izraze i potraže nadoknadu na ovom svijetu. Može se samo zamisliti, zbog količine ljubavi koju su ashabi imali prema Časnom Poslaniku (savs), koliko im je ovo moralo biti teško čuti.
I sigurno je bilo, pošto su to čuli, ashabima su počele teći suze iz očiju. Međutim, jedan ashab je ustao i rekao da je tokom bitke, dok je Časni Poslanik (savs) uređivao redove vojske, Časni Poslanik (savs) ga je laktom udario u leđa dok je prolazio. Ashabi su bili bijesni zbog činjenice da je ova osoba to izrazila.
Međutim, Časni Poslanik (savs) se okrenuo i rekao da može uzeti naknadu i udariti ga laktom. Čovjek je rekao da kada ga je lakat Časnog Poslanika (savs) udario, njegova leđa su bila gola. Stoga je Časni Poslanik (savs) zamolio svoje drugove da mu podignu košulju s leđa. Nakon toga, čovjek je poljubio Časnog Poslanika (savs) u leđa.
Rekao je kako se tako beznačajni sluga može osvetiti cijenjenoj ličnosti Časnog Poslanika (savs)? Rekao je da je nakon saznanja da je Časni Poslanik (savs) rekao da mu je vrijeme za odlazak sa ovog svijeta blizu, poželio je da poljubi Časnog Poslanika (savs) i to je iskoristio samo kao izgovor. Inače, kakvu štetu bi lakat mogao nanijeti kada je žrtvovao cijelo svoje biće zarad Časnog Poslanika (savs). Ashabi koji su u početku bili bijesni na ovog čovjeka postali su bijesni na sebe jer nisu pomislili na takvu ideju.
Upute Časnog Poslanika (savs) u bitci
Hazreti Halifa (aba) je rekao da su tokom bitke na Bedru, ashabi imali različite titule. Muhadžiri bi se zvali ‘O Banu Abd al-Rahman’, pleme Khazraj bi se zvalo ‘O Banu Abdullah’, dok bi se pleme Aus zvalo ‘O Banu Ubejdullah’. Nadalje, Časni Poslanik (savs) dao je svojim jahačima titulu Hajlullah (Allahov jahač). Prema drugoj predaji, Ensarije bi se međusobno prepoznavali govoreći Ahad posebno noću ili tokom žestoke bitke.
Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) dao razne upute za borbu. Nakon što je složio redove, Časni Poslanik (savs) dao je instrukcije da muslimani ne smiju napadati dok on to ne naredi i da ako neprijatelj napreduje, da ih natjeraju da se povuku nazad tako što će u njih ispaliti strijele. Takođe je rekao da se njihovim mačevima ne smije zamahnuti sve dok se neprijatelj ne nađe u neposrednoj blizini. Časni Poslanik (savs) je rekao da strpljenje tokom nevolja navodi Allaha da otkloni brige i spašava ih od tuge.
Hazreti Halifa (aba) je rekao da je tokom bitke Časni Poslanik (savs) zabranio muslimanima da ubijaju određene ljude. Uputio je ashabe da su Banu Hašim i još neki bili prisiljeni da dođu u bitku protiv svoje volje, pa da ih, ako muslimani naiđu, ne ubijaju. Međutim ljudima je bio Abbas bin Abi Muttalib.
Nakon toga, jedan ashab je rekao da ako ubiju svoje članove porodice u borbi, onda ne može izostaviti Abasa. Rekao je da će ga, ako naiđe, sigurno udariti mačem. Saznavši za ovu izjavu, Časni Poslanik (savs) je upitao hazreti Omera (ra) da li će njegov stric biti ubijen. Hazreti Omer ra je tražio dozvolu da udari tog ashaba mačem zbog takvog licemjerja. Hazreti Huzajfa ra, je ashab koji je ovo rekao, kasnije je izrazio žaljenje što je to rekao.
Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bashir Ahmada (ra) koji piše: ‘Časni Poslanik (savs) se obratio ashabima i rekao: “Ima ljudi u vojsci Kurejšija koji nisu sa zadovoljstvom došli da učestvuju u ovoj bitci; nego su se pojavili samo pod pritiskom poglavara Kurejšija. Slično, ima i takvih ljudi u ovoj vojsci, koji su u našem teškom vremenu, velikodušno postupali s nama dok smo bili u Mekki.
Naša je obaveza da im uzvratimo dobročinstvom. Kao takav, ako musliman pokori nekog takvog pojedinca, on mu ne bi trebao nanijeti nikakvu štetu.”
Među prvom kategorijom ljudi, Časni Poslanik (savs), posebno je spomenuo ime ‘Abbasa bin ‘Abdil-Muttaliba, a u drugoj kategoriji ljudi ime Abul-Bakhtarija i zabranio njihovo ubijanje. Međutim, tok događaja uzeo je tako neizbježan zaokret da Abul-Bakhtari nije mogao biti pošteđen smrti. Ipak, prije svoje smrti, saznao je da je Časni Poslanik (savs) zabranio njegovo ubijanje.’ (Život i karakter Pečata Poslanika (savs), Vol. 2, str. 149-150)
Dove Časnog Poslanika (savs) u bitci
Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) molio: ‘O moj Bože! Ispuni svoja obećanja. O moj Gospodaru! Ako danas bude uništena ova grupa muslimana, onda poslije ovog dana neće ostati niko ko bi Te obožavao.’
Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) izašao iz svog šatora dok je izgovarao: ‘ Sigurno, ove skupine će uskoro biti poražene i okrenut će leđa. Inače, za njih je obećanje o Sahatu; i taj Sahat će biti najteži i najgorči. (Časni Kur'an 54:46-47).
Časni Poslanik (savs) je vidio da Mekanlija ima 1.000, dok je muslimana bilo 313. Časni Poslanik (savs) se okrenuo prema Ka'bi i molio Allaha:
‘O Allahu, ispuni svoje obećanje meni. O Allahu, daj mi ono što si obećao. O Allahu, ako uništiš ovu grupu muslimana, nećeš biti obožavan na ovoj zemlji.’ Časni Poslanik (savs) molio se s takvim žarom podignutih ruku da mu je ogrtač pao s ramena. Hazreti Ebu Bekr (ra) ga je podigao, zagrlio Časnog Poslanika (savs) i rekao da bi Allah sigurno čuo njegove molbe.
Nakon toga je objavljen sljedeći kur'anski ajet: (Spomeni) kad ste Gospodara svoga molili za pomoć, i On primio vašu molbu (s ovim obećanjem): “Sigurno ću vas Ja pomoći sa hiljadu meleka, red za redom.” (Kur'an časni 8:10)
Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bashir Ahmada (ra) koji piše:
‘Poslije toga, Časni Poslanik (savs) se povukao u svoj šator i ponovo počeo moliti. Hazreti Ebu Bekr (ra) je također bio u njegovoj pratnji, a grupa ensarija pod komandom Sa'da bin Muaza ra je bila stacionirana oko šatora da čuva stražu. Nakon kratkog vremena, došlo je do uzbune na polju borbe, što je ukazivalo da su Kurejšije krenuli u puni napad.
U to vrijeme, Časni Poslanik (savs) je silno plakao i molio se pred Bogom sa ispruženim rukama. Rekao bi sa velikom mukom: „O moj Bože! Ispuni svoja obećanja. O moj Gospodaru! Ako danas ova grupa muslimana bude uništena na polju bitke, neće ostati niko ko bi Te obožavao na licu ove zemlje.”
U to vrijeme, Časni Poslanik (savs) je bio u stanju takve agonije, da bi ponekad padao na sedždu, a ponekad bi ustajao i pozivao Boga. Ogrtač Časnog Poslanika (savs) bi više puta padao s njegovih leđa, a hazreti Ebu Bekr (ra) bi ga podizao i stavljao na Časnog Poslanika (savs) iznova i iznova.
Hazreti Ali (ra) prenosi da bi tokom bitke, kad god bi se Časni Poslanik (savs) sjetio, trčao prema svom šatoru, ali kad god bi otišao tamo, zatekao je Časnog Poslanika (savs) kako plače na sedždi. Takođe je čuo da je Časni Poslanik (savs) stalno ponavljao „O moj Vječno Živi Bože! O moj Gospodaru koji život daješ!”
Hazreti Ebu Bekr (ra) je bio jako uznemiren ovakvim stanjem Časnog Poslanika (savs) i ponekad bi spontano rekao: “O Allahov Poslaniče! Neka moja majka i otac budu ponuda. Ne brinite, Allah će definitivno ispuniti svoja obećanja.” Međutim, Časni Poslanik (savs), je ostao neprestano zaokupljen svojim dovama, plačući i naricajući, prema sljedećoj poslovici:
‘Što je svetac mudriji, veći je njegov strah.” ( Život i lik Poslanikovog pečata , tom 2, str. 150-151)
Hrabri prikaz muslimana unosi strah u srca Kurejšija
Hazreti Halifa (aba) je rekao da su svi gore navedeni incidenti bili prije stvarne bitke; stoga nije bilo da Časni Poslanik (savs) nije učestvovao u bitci. U stvari, Časni Poslanik (savs) je predvodio vojsku i čak je dao instrukcije da niko ne smije napredovati osim ako nije ispred njih. Hazreti Ali (ra) navodi da se Časni Poslanik (savs) borio hrabrije tog dana od svih ostalih.
Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bashir Ahmada (ra) koji je rekao:
‘Sada su se vojske postrojile jedna ispred druge. Međutim, u to vrijeme se pokazao čudan prizor božanske moći. Stalni raspored obje vojske bio je takav da se činilo da je muslimanska vojska u očima Kurejšija više nego udvostručena. Zbog toga su nevjernici bili obuzeti strahopoštovanjem.
S druge strane, vojska Kurejšija se u očima muslimana činila manjim od njihovog stvarnog broja. Zbog toga su muslimani bili utvrđeni sa velikim povjerenjem. Kurejšije su pokušali da razaznaju ispravan lik muslimanske vojske, kako bi mogli utješiti takva srca koja su počela tonuti. U tu svrhu, poglavice Kurejšija su poslali ‘Umejra bin Vahba da jaše na svom konju oko muslimanske vojske, kako bi prikupili njen stvarni broj i da li je podržana nekim skrivenim pojačanjem.
“Nisam bio u stanju uočiti nijedno skriveno pojačanje, ali o čete Kurejšija! Svjedočio sam da u muslimanskoj vojsci ne jašu muškarci na sedlima ovih kamila, već da smrt sjedi na njima. Uništenje je postavljeno na leđima kamila Jasriba.”
Kada su Kurejšije čuli ovu vijest, talas tjeskobe prostrujao je kroz njihove redove. Suraqah, koji je došao kao njihov jemac, bio je toliko zadivljen da je pobjegao za petama. Kada su ga ljudi pokušali obuzdati, rekao je: “Vidim ono što ti ne vidiš.”
Kada je Hakim bin Hizam čuo mišljenje Umaira, mahnito je došao do Utbe bin Rabi'ah i rekao:
“O ‘Utbah, na kraju krajeva, osvetu ‘Amra Ḥaḍramīja tražiš od Muhammeda (savs) jer je on bio tvoj saveznik. Zar ne bi valjalo ako biste platili krvavi novac njegovim nasljednicima i vratili se zajedno sa Kurejšijima? Zauvijek ćeš biti poznat po dobrom imenu.” ‘Utbah, koji je i sam bio uplašen, nije mogao tražiti ništa bolje i odmah je rekao:
“Naravno! Slažem se; I posle svega Hakim! Ovi muslimani i mi smo rođaci. Da li je ispravno da brat podigne mač na brata, a otac na sina? Idi kod Ebul-Hakama (tj. Ebu Džehla) i izloži mu ovu ideju.” Zatim je Utba uzjahao svoju kamilu i počeo sam da uvjerava ljude da:
“Nije korektno boriti se protiv rodbine. Trebali bismo se vratiti i prepustiti Muhammeda (savs) njegovim naumima i pustiti ga da sam riješi svoj problem sa plemenima Arabije. Vidjet ćemo šta će se desiti, a ipak nije tako lak zadatak boriti se protiv ovih muslimana, jer čak i ako me nazovete kukavicom, iako nisam, vidim ljude koji su željni smrti.”
Kada je Časni Poslanik (savs) primijetio ‘Utbah izdaleka, rekao je: “Ako postoji neko iz vojske Kurejšija koji posjeduje nešto plemstva, onda je to sigurno u jahaču te crvene kamile. Ako ovi ljudi poslušaju njegov savjet, dobro bi im došlo.”
Međutim, kada je Hakim bin Hizam prišao Abu Džehlu i iznio mu ovaj prijedlog, da li se moglo očekivati da će ovaj faraon naroda biti nagovoren na tako nešto?
Odmah je uzvratio: “Pa, dobro, sada je ‘Utbah počeo viđati svoje rođake prije sebe!” Zatim je pozvao ‘Amira Hadramija, brata ‘Amra Hadramija, i rekao: “Jesi li čuo šta kaže tvoj saveznik, ‘Utbah? Pogotovo kada je odmazda vašeg brata u našim rukama!” ‘Amirove oči su počele da pune krv od bijesa i po arapskom običaju, strgao je svoju odjeću postavši gol i počeo da viče:
“Teško ‘Amru! Moj brat se ne osveti! Teško ‘Amru! Moj brat se ne osveti!”
Ovaj pustinjski krik, zapalio je vatru neprijateljstva u srcima Kurejšija i ratna peć je počela gorjeti punom snagom.’ ( Život i karakter Pečata Poslanika (savs), Vol. 2, str. 146-148)
Hazreti Halifa (aba) je rekao da će nastaviti da priča o ovim događajima u budućim hutbama.