Hazreti Ebu Bekr r.a.II Razne ekspedicije

Kratki sadržaj

Poslije proučenog šehadeta, euze I sure el fatihe, hz. Halifatul Masih (da Allah bude njegov pomagač) je rekao da će nastaviti da govori o ekspidicijama koje je Hz. Ebu Bekr (ra) poslao da se bore protiv pobunjenika.

Ekspedicija poslata pod upravom hazreti Halida bin Sa'iida (ra)

Hz. Halifatul Masih je rekao da je sedma ekspedicija poslana pod upravom hazreti Halida bin Sa'iida bin Asa (ra). Bio je među najistaknutijim ljudima koji su prihvatili islam. Neki bilježe da je bio treća ili četvrta osoba koja je prihvatila islam, dok drugi kažu da je bio peti. Sanjao je san u kojem ga je njegov otac gurao prema vatri, dok ga je Časni Poslanik (savs) zadržavao, spašavajući ga da ne padne u vatru.

Kada je ovaj san ispričao hazreti Ebu Bekru (ra), rekao mu je da Allah želi da ga spasi. Nakon toga, hazreti Halid (ra) je otišao do Časnog Poslanika (savs) i upitao ga na šta je on poziva. Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao da pozvao da vjeruje u  Boga, Koji je Jedan bez ikakvog partnera, da je Muhammed (savs) Njegov poslanik, i da napusti obožavanje kipova koji ne mogu štetiti niti koristiti. Nakon toga, hazreti Halid (ra) je prihvatio islam, i Časni Poslanik (savs) je bio veoma zadovoljan.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je, kada je Hazreti Halidov (ra) otac saznao za njegovo prihvatanje islama, poslao svoje ostale sinove da ga pronađu. Kada su ga pronašli, vratili su ga ocu koji ga je žestoko tukao i grdio. Uprkos tome, hazreti Halid (ra) je ostao odlučan. Kada mu je otac zaprijetio da ga više neće izdržavati, on je odgovorio da će, čak i ako to učini, Allah obezbijediti nafaku za njega.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je Hazreti Halidov (ra) otac bio među istaknutim ljudima Mekke i da je ozbiljno mučio muslimane. Jednom kada se razbolio i rekao da će, ako se ikada izliječi od svoje bolesti, osigurati da muslimani više nikada ne budu u stanju klanjati u Mekki. Kada je hazreti Halid (ra) saznao za ovo, molio se da njegov otac nikada ne bude izliječen, i u toj bolesti je njegov otac preminuo.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je Hazreti Halid (ra) bio među onima koji su migrirali u Abesiniju. On je učestvovao u bitkama zajedno sa Časnim Poslanikom (savs). Uvijek bi govorio koliko mu je žao zato što nije bio u mogućnosti da učestvuje u bici na Bedru. Hazreti Halida (ra) je također spomenuo hazreti Mirza Bashiruddin Mahmud Ahmad (ra) kao jedan od ashaba koji bi zapisivao objave koje je primio Časni Poslanik (savs).

Hz. Halifatul Masih je rekao da je za vrijeme hazreti Ebu Bekra (ra) hazreti Halid (ra) bio postavljen za vođu raznih vojski. Zabilježeno je da je poginuo u bici kod Mardž al-Safara. Također je imenovan za vođu bataljona poslanog u borbu protiv pobune koja je podignuta u Taimah. Hazreti Ebu Bekr(ra) ga je poslao sa uputom da se ne miče sa svog mjesta i da pozove susjedna plemena da dođu i pridruže mu se. Kada su Rimljani saznali za dolazak ove velike vojske, pripremili su vojsku za borbu. Hazreti Halid (ra) je obavijestio hazreti Ebu Bekra (ra) koji je odgovorio rekavši da se ne brine i da treba da ide naprijed. Hazreti Halid (ra) je upravo to učinio, uslijed čega se protivnička vojska razbježala.

Ekspedicija poslata pod upravom hazreti Turaife bin Hajiza (ra)

Hz. Halifatul Masih je rekao da je osma ekspedicija bila pod vođstvom hazreti Turaife bin Hadžiza koji je bio poslan da se bori protiv pobune koju su podigli Benu Sulaim i Benu Hawazin. Bio je pobožni radnik i moćan govornik. Nakon smrti Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, iako su neki iz ovog plemena postali pobunjenici, bilo je drugih koji su ostali nepokolebljivi u islamui pridružili su se  hz. Ebu Bekru (ra) protiv pobunjenika.

Hz. Halifatul Masih je rekao da mu je, nakon što je saznao za neka od gnusnih djela koja su počinili pobunjenici Benu Sulaima, posebno osoba po imenu Fudža’ah, naredio da ih ili ubije ili zarobi i dovede njemu. Kada je Fudža’ah doveden hazreti Ebu Bekru (ra), on je naredio da se prema njemu postupa na isti način koji je nemilosrdno nanosio zlo muslimanima.

Ekspedicija poslata pod vodstvom hazreti Ala bin Hadramija (ra)

Hz. Halifatul Masih je rekao da je deveta ekspedicija bila pod vođstvom hazreti Ala bin Hadramija (ra) koji je poslan da se bori protiv pobune koja se digla u Bahreinu. Hazreti Ala(ra) je bio među najistaknutijim ljudima koji su prihvatili islam. Kada je Časni Poslanik (savs) poslao pisma raznim kraljevima pozivajući ih u islam, hazreti Ala(ra) je povjereno da prenese pismo upućeno kralju Bahreina. Nakon toga, Časni Poslanik (savs) ga je imenovao za guvernera Bahreina, mjesto na kojem je služio do smrti Časnog Poslanika (savs) i nastavio da služi do njegove smrti u eri hazreti Omarovog (ra) hilafeta. Hazreti Ebu Hurejre (ra) navodi da je bio impresioniran hazreti Ala(ra) i kako je Allah prihvatao njegove dove.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je poslije smrti Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko dana kasnije preminuo i vođa Bahreina, nakon čega je izbila pobuna. Hazreti Džarut (ra), koji je također bio iz Bahreina i koji je bio u Medini učeći o islamu, okupio je sve one koji su dizali pobunu i objasnio im da kao što su prethodni poslanici preminuli, tako je i časni Poslanik (savs), a zatim je rekao da nema boga osim Allaha i da je Muhammed (sa) bio Njegov poslanik. Time su i oni potvrdili svoje vjerovanje u islam.

U Bahreinu je još bilo drugih plemena koja su nastavila svoju pobunu. Kada je Khosros saznao za ovu pobunu, komunicirao je s pobunjenicima koji su od njega tražili da im pošalje vođu. Khosros je tako imenovao Munzira bin Nu'mana, koji je još bio vrlo mlad, i dao mu između ostalog krunu i poslao ga u Bahrein. Tako je nastala bitka između onih koji su ostali nepokolebljivi u islamu i onih koji su započeli pobunu. Ova bitka je trajala nekoliko dana i bila je žestoka.

U početku su se muslimani suočili sa velikim poteškoćama i skoro porazom. Saznavši za ovo, hazreti Ebu Bekr(ra) je imenovao hazreti Ala(ra) da pruži podršku i predvodi vojsku da okonča pobunu koja je bila podignuta. Kako se hazreti Alaova (ra) vojska približila, izgubili su svoje jahaće životinje u pustinji. Hazreti Ala(ra) ih je uvjeravao da nemaju razloga za brigu, jer su muslimani i Allah će ih podržati, čak i ako im se stanje činilo strašnim. Hazreti Ala(ra) je mnogo klanjao zbog čega je došlo do izvora vode na mjestu gdje nije bilo vode, a sljedećeg jutra su se njihove jahaće životinje vratile i našli su sve svoje stvari netaknute.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je hazreti Ala(ra) napisao ove incidente hazreti Ebu Bekr(ra) u pismu. Hazreti Ebu Bekr (ra) se molio i zahvaljivao Allahu.
Hz. Halifatul Masih je rekao da će ove incidente nastaviti da navodi u budućim hutbama.