Hazreti Ebu Bakr r.a. II Kleveta protiv hazreti Aiše r.a.
Kratki sadržaj
Poslije proučenog Šehadeta, Euze I sure el Fatihe, Hazreti Halifatul Masih V (da Allah bude njegov pomagač) je rekao da će da nastavi govoriti o životu Hz. Ebu Bekra (ra).
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je poslije bitke na Uhudu, Časni Poslanik (savs) saznao da Kurejšije razmišljaju o novom napadu na muslimane kako bi Muslimanima zadali konačni udarac. Časni Poslanik (savs) se konsultovao sa hazreti Ebu Bekrom (ra) i hazreti Omerom (ra), obojica su predložili da muslimani idu prema neprijateljima kako ne bi mogli doći i napasti njihove porodice. Časni Poslanik (savs) je zamolio hazreti Bilala (ra) da objavi muslimanima da trebaju pratiti Časnog Poslanika (savs) za novu bitku, i da sa njim idu samo oni koji su učestvovali u bici na Uhudu. Kada su muslimani stigli do mjesta zvanog Hamra’ el-Asad, nevjernici su se zabrinuli i tako su napustili namjeru da napadnu Medinu.
Izdaja Benu Nazir plemena
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik (savs) otišao u pleme Banu Nazir u Medini zajedno sa nekim ashabima. Kad je stigao, ljudi iz Banu Nazira su mu ponudili da sjedne i jede prije nego što budu razgovarali o bilo čemu. Tako je Časni Poslanik (savs) sjeo uza zid. Jevrejski narod Benu Nazir je ovo vidio kao priliku da ubiju Poslanika (savs) i jedna osoba se popela na zid sa stijenom da je baci na Časnog Poslanika (savs). Međutim, Allah je obavijestio Časnog Poslanika (savs) o ovoj zavjeri, nakon čega je on odmah ustao i otišao.
Časni Poslanik (savs) je zatim poslao poruku Benu Nazir rekavši da su postupili izdajnički, i da više ne mogu ostati u Medini, i dao im je rok od deset dana da se isele. Međutim, oni su to odbili, onda su se muslimani pripremili za bitku. Muslimani su opkolili tvrđavu Benu Nazir, a uveče se Časni Poslanik (savs) vratio svojoj kući. U to vrijeme, prema nekim hadisima, Časni Poslanik (savs) je postavio za komadanta vojske hazreti Ebu Bekru (ra). Na kraju, Benu Nazir pleme se predalo i bilo im je dozvoljeno da odu zajedno sa svojom imovinom, osim oružja.
Ekspedicija Badr al-Mau‘ida
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je nakon bitke na Uhudu, Ebu Sufjan rekao da će se oni boriti protiv muslimana slijedece godiine kod Bedr el-Safre.Časni Poslanik (savs) se složio sa ovim. Kako se vrijeme približavalo, Ebu Sufjan se zabrinuo jer se nadao da će imati veću vojsku, pa je počeo širiti lažne priče u pokušaju da unese strah u muslimane i odvrati ih od bitke.
Hazreti Ebu Bekr (ra) i hazreti Omer (ra) su predložili Časnom Poslaniku (savs) da u svakom slučaju muslimani ispune svoje obećanje i krenu prema Kurejšijima. Tako su muslimani krenuli kako je planirano i stigli na zakazano odredište, međutim Ebu Sufjan se vratio u Mekku sa svojom vojskom. Muslimani su ostali u tom mjestu osam dana, i za to vrijeme su trgovali na godišnjem festivalu koji se tamo održavao. Ova ekspedicija je poznata kao Badr el-Mau’id.
Kleveta protiv hazreti Aiše r.a.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da kad je Časni Poslanik (savs) saznao da Benu Mustalik planira napad na muslimane, Časni Poslanik (savs) je krenuo prema njima u pratnji 700 ashaba. Prema nekim hadisima, zastavu muhadžira (migranta u Medinu) nosio je hazreti Ebu Bekr (ra).
Hazreti Halifatul Masih je rekao dok su se vraćali iz Banu Mustalika da je velika kleveta protiv hazreti Aiše (ra) se proširila u Medini. Kad su se muslimani vraćali u Medinu, jedne noći, Časni Poslanik (savs) ih je uputio da nastave put. Neposredno prije toga, hazreti Ajša (ra) je shvatila da je izgubila svoju ogrlicu i otišla je tražiti.
Kada se vratila, Muslimani su već otišli. Stavili su njenu kočiju na kamilu, a nisu shvatili da ona ne sjedi u njoj. Dok je čekala da muslimani se vrate, zaspala je, i sljedećeg jutra pronašao ju je hazreti Safvan (ra) koji je putovao iza vojske. Jahala je na njegovoj kamili on je išao ispred vodeći kamilu, sve dok se nisu ponovo pridružili muslimanskoj vojsci. Iz ovog incidenta nastala je velika kleveta koju je pokrenuo poglavar licemjera Abdullah bin Ubajj bin Salul.
Uzvišeni Allah otkriva nevinost hazreti Ajše r.a.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da, kada je hazreti Aiša (ra) saznala za ovu klevetu, tražila je dozvolu od Časnog Poslanika (savs) da posjeti svoje roditelje, kako bi saznala da se ta glasina proširila Medinom. Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem se posavjetovao sa nekim ashabima u vezi ove situacije, a također je pitao Bariru, koja je služila hazreti Ajšu (ra), i ona je potvrdila njen pobožni karakter. U to vrijeme, hazreti Aiša (ra) nije spavala dvije noći i jedan dan. Roditelji su sjedili sa njom i pokušavali je utješiti.
Časni Poslanik (savs) ju je posjetio i rekao da ako je nevina, Allah će sigurno potvrditi to. Hazreti Ajša (ra) prenosi da u to vrijeme nije imala izbora osim da ostane strpljiva, jer je znala da je nevina. U tom trenutku, dok je Časni Poslanik (savs) sjedio pored nje, Allah je objavio sljedeće ajete, dokazujući nevinost hazreti Aiše, ra:
اِنَّ الَّذِیۡنَ جَآءُوۡ بِالۡاِفۡکِ عُصۡبَۃٌ مِّنۡکُمۡ”Zaista, između vas je bila skupina koja je iznijela laž o vama” (24:12)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da se nakon toga hazreti Ebu Bekr(ra), otac hazreti Aiše(ra) zakleo da više nikada neće pružiti finansijsku podršku Mistahu, koji je bio jedan od ljudi koji su širili ovu lažnu glasinu. . Zatim je Allah objavio:
وَلَا یَاۡتَلِ اُولُوا الۡفَضۡلِ مِنۡکُمۡ وَالسَّعَۃِ اَنۡ یُّؤۡتُوۡۤا اُولِی الۡقُرۡبٰی وَالۡمَسٰکِیۡنَ وَالۡمُہٰجِرِیۡنَ فِیۡ سَبِیۡلِ اللّٰہِ ۪ۖ وَلۡیَعۡفُوۡا وَلۡیَصۡفَحُوۡا ؕ اَلَا تُحِبُّوۡنَ اَنۡ یَّغۡفِرَ اللّٰہُ لَکُمۡ ؕ وَاللّٰہُ غَفُوۡرٌ رَّحِیۡمٌ ”I neka se oni među vama koji su imućni i imaju u izobilju ne zaklinju da neće davati rodbini i siromašnim i onima koji su se iselili na Allahovom putu. Neka oproste i prijeđu preko toga. Zar vi ne želite da Allah vama oprosti? A Allah najviše prašta (i) milostiv je.” ( 24:23)
Halifatul Masih her rekao da poslije ovog ajeta Hz. Ebu Bekr je rekao da on želi Allahov onprost I počeo je ponovo da pomaže Mistah.
Događaji tokom bitke kod rova
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je treća velika bitka između muslimana i nevjernika bila bitka kod rova, odnosno bitka Ahzab (saveznika). Nakon protjerivanja Benu Nazira, neki od njihovih vođa otišli su kod Kurejšija i podstakli ih na borbu protiv muslimana. Okupili su i druga plemena, njihov ukupan broj iznosio je 10.000. Kada je saznao za ovu vojsku, Časni Poslanik (savs) se posavjetovao sa ashabima, i Hazreti Selman (ra) Perzijanac je predložio da se iskopa rov.
Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se složio i tako je, zajedno sa 3.000 muslimana, pomogao u kopanju ovog rova. Kada je neprijatelj opkolio Medinu, hazreti Ebu Bekr(ra) je komandovao jedan dio muslimanske vojske. Na tom području je osnovana džamija, poznata kao Sadik džamija.
Hz. Halifatul Masih je rekao da će o ovim događajima nastaviti pričati na budućoj hutbi.
Dženaze.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da će govoriti o nekim preminulim džematlijama.
Mubaraka Begum žena Mukhtara Ahmada Gondala. Preminula je 11. januara. Ona je bila snaha ashaba Obećanog Mesije as. Posjedovala je mnoge dobre kvalitete. Iza nje je ostalo pet sinova i tri kćeri. Jedan od njenih sinova, i drugi iz njenog potomstva su dali život u službi džemata. Hazreti Halifatul Masih se molio da Allah postupa sa oprostom i milošću prema njoj i da ispuni njene dove za njeno potomstvo.
Mir Abdul Waheed koji je preminuo u noći između 12. i 13. januara. Protiv njega i njegove porodice 2020. godine podnesena je lažna prijava, i kuću su mu opkolili islamski učenjaci i drugi. Policija im je pomogla da odu iz tog mjesta, međutim kasnije je jednog od njegovih sinova policija uhvatila i lažno zatvorila prema zakonima o bogohuljenju u Pakistanu.
Njegov sin je još u zatvoru i nije mogao da prisustvuje na očevoj dženazi. Hz. Halifatul molio da se Uzvišeni Allah ophodi prema preminulom sa oprostom i milošću i podari strpljenje njegovoj porodici. Neka Allah također podari sredstva za oslobađanje njegovog sina.
Syed Waqar Ahmad iz SAD-a koji je preminuo 17. januara od srčanog udara. Njegova supruga je praunuka Mirze Bashira Ahmada (ra) i praunuka od Mirze Sharif Ahmada (ra). Bio je uzoran muž i otac. Vodio je nesebičan i jednostavan život. Govorio je da bi, kada bi otišao u džamiju, ponavljao svoju zakletvu, i ništa mu nije bilo važnije od ovoga. Hz. Halifatul Masih je rekao da je i sam primijetio, da je čak i kada je bio suočen sa velikim iskušenjima, održao svoju zakletvu da će dati prednost vjeri nad ovosvjetskim stvarima.
Uvijek je bio poslušan hilafetu, čak i ako nešto nije razumio. Njegov sin Syed Adil Ahmed je misionar, i također on piše da je njegov otac živio jednostavnim životom i dao prednost potrebama svoje porodice iznad svojih potreba.Posjedovao je mnoge dobre kvalitete. Hz. Halifatul Masih se molio da se Uzvišeni Allah ophodi sa oprostom i milošću prema njemu i omogući njegovoj djeci da nastave u njegovim stopama.