Od hazreti Abu Hurejre se prenosi da je islam primio u posljednih šest godina života Časnog Poslanika s.a.v.s. Pošto je islam već neko vrijeme postojao, odlučio sam se da svoj život provedem u džamiji kako bih svaki put kada bi Časni Poslanik s.a.v.s. nešto rekao, ja čuo i mogao prenijeti i drugima. Pošto je uvijek bio u džamiji, njegov brat mu je donosio hranu.
On sam prenosi da je danima znao gladovati i da je često od gladi gubio i svijest. Ljudi su mislili da ima epileptični napad pa su ga cipelama udarali po glavi. U to vrijeme je to bila jedina metoda koju su primjenjivali u Arabiji za tu bolest.
On prenosi: ” Tako sam jednom sjedio gladan u džamiji i mislio kako ja ne mogu da prosim, to me je stid. Već nekoliko dana nisam ništa pojeo. Tako sam stao ispred džamijskih vrata, u nadi da će me neki musliman primjetiti i vidjeti kako sam loše te mi sam od sebe donijeti hrane. Vidio sam Abu Bekra r.a. kako prolazi, stao pred njega i proučio jedan kur’anski ajet u kojem se govori da se nahrane gladni i upitao ga šta bi to moglo da znači. On mi objasni značenje tog ajeta i nastavi dalje svojim putem. Naljutio sam se pošto mi je objasnio ajet kao da ga ja ne razumijem, onda sam ugledao hazreti Omera r.a. i pomislio kako će on sigurno razumijeti šta hoću. Postavio sam mu isto pitanje. I on mi je samo protumačio ajete i nastavio svojim putem. Opet sam se naljutio. Zar on zna tumačenje Časnog Kur’ana bolje od mene? Upitao sam ga kako bi shvatio kako se osjećam, ali on je nastavio svojim putem.
Zabrinuo sam se kad odjedanput čuh jedan veoma lijep glas: “Abu Hurejre, jesi li to ti gladan?” Okrenuo sam se i iza mene stajao je Časni Poslanik s.a.v.s. Onda mi je rekao: ” Dođi! I ja sam danas gladovao, ali jedan musliman je donio jednu čašu mlijeka, razgledaj po džamiji možda je još neko gladan pa ga povedi sa sobom.” Kada sam došao u džamiju sa mnom je krenulo čak šestero ljudi. Sada sam baš baksuz, čaša mlijeka jedva da bi mi bila dovoljna, pomislio sam, ali sada me neće ništa dopasti.
Šta može ostati kada sedam ljudi pije iz jedne čaše mlijeko, ali Časni Poslanik s.a.v.s. mi je tako naredio, pa sam s ljudima otišao pod prozor Časnog Poslanika s.a.v.s. Prvo je nekom drugom dao čašu s mlijekom, a ja sam pomislio kako je već gotovo, jer taj neće ništa ostaviti i opet ću ostati gladan. Ali on je popio malo mlijeka i prestao je piti. Odahnuo sam s pomisli da imam sreće i da će sad ipak ostati nešto mlijeka i za mene. Ali Časni Poslanik s.a.v.s. je čašu opet predao nekome drugom. Kada se i ovaj napio do sitosti, pomislio sam da je na mene red, ali i ovaj put je čaša predata nekome drugome, sve dok svi koje sam doveo nisu dovoljno pili. Posljednji sam dobio čašu sa mlijekom i Časni Poslanik s.a.v.s. mi reče: ” Abu Hurejre, sada ti pij!” Podigao sam čašu i popio toliko mnogo da sam se osjećao dobro.
Opet sam spustio čašu. Časni Poslanik s.a.v.s. mi je rekao: ” Popij još!” Popio sam još i Časni Poslanik s.a.v.s. mi je rekao:” Popij još!” Popio sam još nešto i Časni Poslanik s.a.v.s. je opet rekao: ” Popij još!” I na kraju je Časni Poslanik s.a.v.s. popio ono mlijeka što je ostalo u čaši.
(Sejre Ruhani, tom 1, strane 166 – 167)