Jedan ashab Časnog Poslanika s.a.v.s. bio je zarobljen od strane bizantskog cara. On je zapovijedio da mu se dadne da jede svinjsko meso. Ashab je trpio glad i nije htio jesti svinjsko meso.
Iako islam dozvoljava jedenje svinjskog mesa u slučaju nužde, on je rekao: ” Ja sam jedan od ashaba, takvo nešto ne mogu učiniti.” Kada je nakon višednevnog gladovanja bio nadomak smrti, car je dopustio da mu donesu hljeba da jede. Pošto se malo oporavio, opet je naredio da mu serviraju svinjsko meso. Tako ashaba nije ostavljao ni da živi ni da umre.
Neko mu je ukazao na to da njegova glavobolja potiče zbog toga što tog muslimana drži zarobljenim. Jedino rješenje bilo je da zamoli hazreti Omera r.a. da za njega uči dovu i tabaruk. Kada mu je hazreti Omer r.a. poslao svoju kapu i pošto su mu zbog toga nestali bolovi, bio je tako oduševljen da je oslobodio i tog ashaba.
Pogledajte, s jedne strane car vrijeđa jednog muslimana, a s druge strane njega Allah dž.š kažnjava bolovima. Jedna mu je osoba predložila da hazreti Omera r.a. zamoli za dove i tabarak. Time Allah oslobađa i jednog ashaba. I to je dokaz za istinitost Časnog Poslanika s.a.v.s.
Izvor: Sejre Ruhani tom 2, strana 67.