Tokom hilafeta hazreti Omera r.a., bizantski car je imao strašnu glavobolju. Unatoč upornoj terapiji, njegovo se stanje nije popravljalo. Neko je predložio da napiše pismo hazreti Omeru r.a. u kojem bi opisao svoju situaciju i kako bi ga zamolio za Tabarak (nešto za blagoslov). On bi za njega dovio i poslao bi mu nešto što je blagoslovljeno. Dova bi sigurno učinila da ozdravi.
Car je poslao jednog glasnika hazreti Omeru r.a. Hazreti Omer r.a. je pomislio: ” Ovo su oholi ljudi. Nikad mi se ne bi obratili niti mi došli. Sada pošto je bolestan šalje mi svoga glasnika. Ne bih mu trebao poslati ništa što on ne bi smatrao dostojnim njegove ličnosti i što ne bi koristio. Trebalo bi to dakle biti nešto što bi prošlo i kao Tabarak i što bi mu slomilo oholost.” Najzad je hazreti Omer r.a. odlučio poslati mu svoju staru kapu. Ona ne samo da je bila već oštećena već je i od silne prljavštine bila pocrnila.
Kada je car vidio tu kapu, mnogo se naljutio i odbio ju je nositi. Ali Allah – tada mu je htio pokazati da će do blagoslova doći samo preko Časnog Poslanika s.a.v.s. Kada je glavobolja postala nepodnošljiva, on je poslao svoga slugu da mu donese kapu hazreti Omera r.a. da je stavi na glavu. Kada ju je stavio na glavu, bolovi bi nestali. Pošto je glavobolju imao svakih 8 do 10 dana, prešlo mu je u naviku da kad god bi sjeo za svoje prijestolje, nosio bi prljavu i staru kapu hazreti Omera r.a.
Izvor:Sejre Ruhani tom 2: strana 66–67.