Hazreti Ebu Bekr II Pratnja Časnog Poslanika (sa) u toku migracije u Medinu
Kratki sadržaj
Poslije proučenog Šehaddeta, Euze I sure el-Fatihe hazreti Halifatul Masih V (da Allah bude njegov pomagač) je rekao da će da nastavi da govori o životu hazreti Ebu Bekra (ra). Hazreti Halifatul Masih je rekao da je hazreti Ebu Bekr (ra) bio u pratnji Poslanika (savs) u toku drugog Bai’at i Akbah. Ebu Bekr (ra) i Ali (ra) su bili određeni zajedno da čuvaju stražu.
Pratnja Časnog Poslanika (sa) u toku migracije u Medinu
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je hazreti Ebu Bekr (ra) također pratio Časnog Poslanika (savs) u toku njegove migracije u Medinu. Mekanlije su žestoko progonili muslimane, i zbog toga su se muslimani morali migrirati. Na osnovu sna, Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je u početku mislio da će selidba biti prema Jamami. Međutim, kasnije je postalo jasno da je migracija trebala biti prema Jasribu, kasnije poznatom kao Medina.
Kad su stanovnici Medine počeli prihvatati islam, mekanskim muslimanima je savjetovano da se migriraju u Medinu. Na kraju, većina muslimana u Mekki se migrirala u Medinu, osim onih koji su opisani u Časnom Kur'anu na sljedeći način:
“Osim onih muškaraca i žena i djece koji su učinjeni slabim i nemaju nikakvog načina ili puta izlaza. (4:99)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik (savs) čekao Božiju naredbu prije nego što se preselio u Medinu. Hazreti Ebu Bekr (ra) je zatražio dozvolu da se preseli, na što je Časni Poslanik (savs) odgovorio da treba sačekati, jer bi uskoro i on mogao dobiti naredbu da se preseli.
Mekanlije sklapaju plan za atentat Časnog Poslanika (savs)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da su u isto vrijeme poglavice Mekke su bili bijesni zbog činjenice da muslimani odlaze iz Mekke. Tako su se poglavice okupile da skuju zavjeru protiv Časnog Poslanika (savs), jer nisu željeli da i on ode. Razgovarali su o raznim planovima i spletkama. Konačno, odlučeno je da se jednom čovjeku iz svakog plemena Kurejšija da mač, i da svi u isto vrijeme ubiju Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Allah je obavijestio Časnog Poslanika (sa) o ovoj zavjeri, kada je rekao:
“I (sjeti se) kad su nevjernici kovali zavjeru protiv tebe da te zatvore (u jedno mjesto), ili da te ubiju, ili da te protjeraju (iz domovine); oni su pravili spletku i Allah je razbio njihovu spletku, a Allah najbolje planira” (8:31)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je dobio Allahovu dozvolu, počeo sa pripremama za migraciju. Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je prvo otišao u kuću hazreti Ebu Bekra (ra) i obavijestio ga da je dobio dozvolu da se preseli, te da će ga hazreti Ebu Bekr (ra) pratiti. Hazreti Ebu Bekr (ra) je rekao da je već pripremio dvije kamile za ovu svrhu, od kojih će jednu dati Časnom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem.
Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao da će uzeti kamilu jedino ako je kupi od njega, i tako je kupio od hazreti Ebu Bekra (ra) za 400 dirhema. Odlučeno je da prva stanica bude pećina Savr u kojoj će ostati tri dana. Također su odlučili zaposliti osobu koja je imala duboko znanje o raznim putevima u pustinjama Arabije. Taj putovođa je bio Abdullaha bin Uraikita, sa kojim bi se trebali naći kod pećine Savr za tri dana.
Hazreti Ali (ra) saznaje planove Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je napravio ovaj plan i vratio se kući, obavijestio hazreti Alija (ra) o svom planu da se preseli u Medinu. Rekao je hazreti Aliju (ra) da tu noć provede u njegovom krevetu, koristeći isto ćebe koje Poslanik (savs) koristi. Časni Poslanik (savs) ga je uvjerio da mu neprijatelji neće nanijeti nikakvu štetu. On je također naredio hazreti Aliju (ra) da vrati sva povjerenja (stvari da čuva ljudima) koja su data Časnom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem, nakon čega treba da mu se pridruži u Medini. Sve to vrijeme, neprijatelji su bili u blizini kuće Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, čekajući da padne noć kako bi krenuli u napad. Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je mogao čuti Ebu Džehla kako mu se ruga, a kao odgovor, Časni Poslanik (sa) je učio:
“Ja Sin. Ja sejid – O poglavari, Tako Mi Kur’ana mudrog, zaista si ti od izaslanika, na Pravom putu (upućen). Poslan od Moćnog, Milostivog, da upozoriš narod čiji očevi nisu bili upozoreni, pa su oni nemarni. Zaista se obistinila Riječ na većini njih, jer oni neće vjerovati. Zaista, Mi oko njihovih vratova stavljamo ovratnike koji stižu do brada, zato su oni uzdignutih glava.I Mi pravimo barijeru ispred njih i barijeru iza njih, i natkrivamo ih, zato oni ne mogu vidjeti.” (36:2-10)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je po noći, iako su neprijatelji bili ispred i često zavirivali u kuću Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, mogao da napusti svoj dom neopažen, dok su nevjernici mislili da je u krevetu Časni Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, to je zapravo bio hazreti Ali (ra). Kako je jutro osvanulo, napadači su shvatili da im je meta prošla kroz prste, i da je to zapravo bio hazreti Ali (ra) koji leži u krevetu.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da postoje različiti hadisi o vremenu u noći kada je Časni Poslanik (savs) napustio svoj dom. Neki hadisi kažu da je to bilo u ranom dijelu noći, neki kažu da je bila sredina noći, dok druga kažu da je to bilo u kasnijoj noći. Hazreti Halifatul Masih je rekao da je prema hazreti Mirzi Bešir Ahmad Sahibu (ra) Časni Poslanik (savs) napustio svoj dom u ranijim dijelovima noći, jer nevjernici koji su stajali ispred njegove kuće nisu očekivali da će izaći. rano, zbog čega je Časni Poslanik (savs) mogao otići bez problema. Hz. Halifatul Masih je rekao da je, prema Obećanom Mesiji (as), Časni Poslanik (savs) napustio svoj dom u vrlo rano jutro. U svakom slučaju, Časni Poslanik (savs) je otišao neopažen.
Časni Poslanik (savs) se oprašta od Mekke
Hazreti Halfatul Masih je rekao da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je napustio svoj dom otišao pravo u kuću hazreti Ebu Bekra (ra). Tamo su kćeri hazreti Ebu Bekra (ra) brzo pripremile hranu za putovanje. Onda su obadvoica krenuli. Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nastavio da uči sljedeće:
I ti reci: “Moj Gospodaru, uvedi me da moj ulazak bude s istinom i izvedi me da moj izlazak bude s istinom; i podari mi od Sebe snažnog pomagača.”(17:81)
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prolazio pored Kabe, pogledao prema Mekki i obratio joj se, rekavši: „Tako mi Boga, od Božije zemlje, Meko, ti si mi najdraža i od Božje zemlje, ti si Bogu najdraža. Da me tvoji stanovnici nisu natjerali da odem, nikada ne bih otišao.”
Hazreti Halifatul Masih je rekao da je, dok su išli u pećinu Savr, ponekad hazreti Ebu Bekr (ra) hodao ispred Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, ponekad iza njega, ponekad s njegove desne, a ponekad s lijeve strane. Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je pitao o tome, na šta je hazreti Ebu Bekr (ra) rekao da to radi kad osjeti da bilo kakva opasnost bi mogla da izbije to radi da bi zaštitio Časnog Poslanika (savs).
Dolazak do pećine Savr
Hazreti Halifatul Masih je rekao da kada su stigli do pećine, hazreti Ebu Bekr (ra) je prvi ušao unutra i očistio pećinu. Zatim je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ušao i legao, stavivši glavu na nogu hazreti Ebu Bekra (ra). U pećini je bila rupa koju je hazreti Ebu Bekr (ra) prekrio svojom nogom. Tokom cijele noći nešto ga je ujedalo, ali se nije pomjerao iz straha da ne probudi Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Kada se Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, probudio, vidio je da se boja lica hazreti Ebu Bekra (ra) promijenila, i upitao je šta se desilo. Kada mu je hazreti Ebu Bekr (ra) rekao, Časni Poslanik (sa) je nanio svoju pljuvačku na ranu, koja je potom zamladila.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da kada su Mekanlije shvatili da je Časni Poslanik (savs) otišao, počeli su ga tražiti. Ispitivali su hazreti Alija (ra) i tukli ga. Zatim su otišli u kuću hazreti Ebu Bekra (ra) i pitali njegovu kćer hazreti Asmu (ra) o tome gdje se nalazi njen otac. Ona je odgovorila da ne zna, nakon čega ju je Ebu Džehl udario.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da su Mekanlije unajmili tragača, koji je dopratio korake Časnog Poslanika (sa) do pećine Savr. Mekanlije su stajali ispred pećine, a hazreti Ebu Bekr (ra) kaže da je mogao vidjeti njihova stopala. Da su pogledali u pećinu, našli bi ih. Međutim, oni nisu bili sami, jer je Allah bio s njima, Koji je učinio da raste drvo, poslao pauka da isprede mrežu na ulazu pećine, i golubicu koja je napravila gnijezdo i snijela jaja.
Hazreti Halifatul Masih je rekao da će nastaviti da govori o život hazreti Ebu Bekra (ra) u budućim hutbama.