Dragi moji!
Asalamu Alejkum!
Bajram šerif mubarek olsun!
Bio je bajramski dan u Medini. Ashabi Časnog Poslanika s.a.v.s. spremili su se zabajramski namaz u džamiji. Svi su bili obučeni u urednu i čistu odjeću i bili su veselograspoloženja. Žene su bile zauzete pripremanjem bajramske hrane, neke su kuhale sareed, mješavinu mesa i hljeba, a druge su pravile halvu od hurmi. Svi su se zajedno okupili u Mesdžidu Nabavi (Poslanikova džamija), gdje je ČasniPoslanik s.a.v.s. održao hutbu podsjećajući svoje sljedbenike da pozovu one koji su siromašni na jelo i da podijele bajramsku radost sa njima.
Poslije hutbe i namaza su svi zagrlili jedni druge i izmijenili bajramske čestitke. Svi subili sretni što proslavljaju Bajram sa Časnim Poslanikom s.a.v.s. Nije bilo razlike ustaležu, boji ili statusu među ashabima dok su grlili jedni druge. Svi su bili jednaki,kurejšije i ensarije, crnci i bijelci, bogati i siromašni su grlili jedni druge.Skupina se polahko razilazila i džamija je ostala prazna. Svi su žurili kućama na raskošanručak.
Časni Poslanik s.a.v.s. bio je zadnji koji je izašao iz džamije. Dok je išao prema kući, ugledao je malo dijete koje je plakalo pokraj puta. Bilo je oskudno obučeno i jako tužno, Časni Poslanik s.a.v.s. mu se približio, zagrlio ga i stavio u krilo. Potom ga je pitao zašto je plakalo na bajramski dan. Mali dječak je rekao:”Moj otac je umro kao šehid u bici, a moja majka se preudala. Nemam nikog da me pazi. Čak i na ovom bajramskom danu kad su svi moji prijatelji obukli novu, čistu odjeću, ja nemam pristojnuodjeću, niko me ne čeka da mi ponudi hranu ili piće.”
Oči Časnog Poslanika s.a.v.s.postaše vlažne od tužne priče malog dječaka. Zagrli ga jako i podiže u svoje naruč, te reće: ” Ne brini, ako nemaš nikog da brine o tebi, ja ću brinuti o tebi. Od danas Muhamed je tvoj otac i Ajša je tvoja majka.”
Časni Poslanik s.a.v.s. je doveo malog dječaka i pozvao hazreti Ajšu r.a. i rekao: ”Ajša! Oduvijek si htela imati svoje dijete. Allah dž.š. ti je poslao sina. Odvedi ga, okupaj ga i obuci ga u čistu odjeću i daj mu hrane po njegovoj volji.”
Ajša r.a. je bila sretna da ima sina. Okupala ga je, obukla ga u čistu odjeću, nahranila ga i pustila da izađe napolje da seigra sa svojim vršnjacima. Malehni dječak je izašao plešući i govoreći svojim prijateljimada je on sada sin Časnog Poslanika s.a.v.s. i hazreti Ajše r.a.
Pouka ove priče je da imamo na umu one koji su siromašni i ne mogu priuštiti sebi urednu i čistu odjeću za Bajram, i nemaju dovoljno da jedu za ovaj praznik. Svako od nas zna svoju siromašnu rodbinu ili druge u komšiluku. Nekoliko maraka, eura ili dolara ne znače ništa nama, ali mogu pomoći našoj braći i sestrama koji su u oskudici.
Odlučimo danas da ćemo učiniti koliko god možemo da pomognemo onima kojima je potrebno u našim zemljama i steknemo zadovoljstvo Allaha dž.š.