Život Poslanika II Dobročinstvo Poslanika (savs)

Kratak Sadržaj

Nakon što je proučio Tešahhud, Teavuz i suru El-Fatiha, halifa hazreti Mirza Masroor Ahmad (aba) je rekao da će nastaviti iznositi hadise o velikodušnosti Časnog Poslanika (savs).

Neusporediv nivo darivanja drugih od strane Časnog Poslanika (savs)

Hazreti Halifa (aba) je rekao da su jednom neki ljudi tražili od Časnog Poslanika (savs) bogatstvo, a on im ga je i odobrio. Ljudi su ga iznova i iznova tražili sve dok Časnom Poslaniku (savs) nije ništa ostalo.

Časni Polanik (savs) je rekao da nikada neće skrivati ​​svoje bogatstvo od ljudi i da će onoga ko se suzdrži od prosjačenja Bog spasiti. Časni Poslanik (savs) je rekao da će onome ko nastoji postati neovisan od bogatstva svijeta Bog dati nezavisnost. Rekao je da će onome ko se trudi da bude strpljiv Bog dati strpljenje; a strpljenje je najveći izvor nagrade.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom prilikom, tokom putovanja, hazreti Abdullah bin Omer (ra), sin hazreti Omera (ra), imao veoma snažnu kamilu koja je nadmašivala sve ostale kamile. Međutim, kad god bi hazreti Abdullahova (ra) kamila prestigla sve ostale, hazreti Omer (ra) bi ga izgrdio i upozorio da ne ide ispred ostalih. U stvarnosti, hazreti Omer (ra) nije volio da iko ide ispred Časnog Poslanika (savs).

Vidjevši to, Časni Poslanik (savs) je zamolio hazreti Omera (ra) da mu proda kamilu. U početku je hazreti Omer (ra) rekao da je deva Poslanikova (savs) da je uzme ako želi, odbijajući uzeti bilo kakav novac od njega; međutim, Časni Poslanik (savs) je insistirao, pa mu je  hazreti Omer (ra) prodao kamilu.

Nakon što je preuzeo devu, Časni Poslanik (savs) ju je poklonio hazreti Abdullahu bin Omeru (ra), rekavši da sada deva pripada njemu, da s njom može raditi i jahati je kako mu je volja.

Na taj način, Časni Poslanik (savs) nije samo velikodušno dao poklon na lijep način, već je i poslao poruku da je ovo samo svjetovna stvar i da nema razloga za brigu ako deva prestigne ostale, čak ni njegovu vlastitu. Čak i ako deva ide naprijed, ljudi bi barem rekli da je deva koju je poklonio Časni Poslanik (savs) ta koja ide naprijed.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom tokom putovanja, hazreti Džabirova (ra) kamila postala lijena i spora. Nakon toga, Časni Poslanik (savs) je sišao sa svog konja, povukao kamilu za uzde i rekao joj da ide naprijed, nakon čega se kamila počela brzo kretati.

Časni Poslanik (savs) je pitao hazreti Džabira (ra) da li je oženjen, na što je on odgovorio da jeste; pa mu je Časni Poslanik (savs) savjetovao da bude ljubazan u svom domu. Zatim je Časni Poslanik (savs) zatražio da kupi kamilu, pa mu ju je hazreti Džabir (ra) prodao.

Kada se hazreti Džabir (ra) vratio, Časni Poslanik (savs) je naredio da se hazreti Džabiru (ra) da iznos za koji je prodao kamilu. Zatim je Časni Poslanik (savs) pozvao hazreti Džabira (ra) i rekao mu da ne samo da može zadržati iznos za koji je deva prodata, već da i hazreti Džabir (ra) može zadržati kamilu.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom neko otišao kod Časnog Poslanika (savs) i zatražio od njega bogatstvo. Časni Poslanik (savs) je rekao da u tom trenutku nije imao ništa za dati; međutim, savjetovao je da čovjek može otići i kupiti šta god želi koristeći ime Časnog Poslanika (savs), a zatim, kad god Časni Poslanik (savs) primi imetak, platit će za stvari koje je kupio.

Hazreti Omer (ra) je rekao Časnom Poslaniku (savs) da je već dao imetak ovom čovjeku i rekao da nije odgovoran za davanje imetka koje on još nije ni posjedovao. Časnom Poslaniku (savs) se nije svidio ovaj komentar.

Čovjek iz reda Ensarija [ domorodaca Medine] je rekao da Časni Poslanik (savs) treba davati imetak bez straha od siromaštva, jer će Bog to providjeti. Časni Poslanik (savs) se nasmiješio i rekao da mu je to upravo ono što mu je Bog naredio.

Njegova briga za moralni odgoj naroda

Hazreti Halifa (aba) je rekao da Časni Poslanik (savs) nije bio samo velikodušan, već je bio i saosjećajan, te da je istovremeno brinuo o moralnom odgoju ljudi. Jednom je beduin zamolio Časnog Poslanika (savs) da mu obezbijedi imetak za njegove potrebe, možda u vidu krvarine. Časni Poslanik (savs) mu je dao nešto imetka. Časni Poslanik (savs) je pitao beduina da li je bio ljubazan prema njemu, na što je beduin odgovorio da nije.

Neki muslimani su se zbog toga naljutili i htjeli su ga uhvatiti; međutim, Časni Poslanik (savs) ih je zaustavio. Tada je Časni Poslanik (savs) otišao kući i pozvao Beduina da mu se pridruži.

Tamo mu je Časni Poslanik (savs) rekao da mu je dao ono što je tražio, ali je i dalje tvrdio da nije bio ljubazan prema njemu. Zatim mu je Časni Poslanik (savs) dao još imetka i upitao ga je li ga sada dobro tretirao.

Beduin je rekao potvrdno, a zatim se beduin pomolio za Časnog Poslanika (savs) i njegovu porodicu. Časni Poslanik (savs) je rekao da je beduinova ranija izjava razljutila ashabe.

Zato bi beduin trebao izaći i reći im ono što je upravo rekao Časnom Poslaniku (savs), kako bi umirio srca ashaba. Časni Poslanik (savs) je zatim rekao da je primjer njega i Beduina poput primjera putnika i njegove deve koja bježi, i bježi dalje što više ljudi trči za njom.

Na to, vlasnik deve kaže svima da ostave njega i njegovu devu jer je on ljubazniji prema njoj i dobro je poznaje. Zatim, vlasnik deve uze malo trave u ruku i priđe devi. Časni Poslanik (savs) je rekao da bi, da je dozvolio ashabima da uhvate beduina, ušao u Džehennem; međutim, on ga je od toga spasio.

Njegovo plaćanje dugova onih koji su preselili

Hazreti Halifa (aba) je rekao da bi, kad god bi se održavala dženaza osobe koja je imala dugove, Časni Poslanik (savs) pitao da li je ostavio neki imetak da otplati te dugove. Ako jeste, Časni Poslanik (savs) bi obavio dženazu. Da nije, Časni Poslanik (savs) ne bi. Nakon što je Bog podario pobjede Časnom Poslaniku (savs), rekao je da je bliži muslimanima nego njihove vlastite porodice. I tako je rekao da ako neko umre a još uvijek ima dugove, on će preuzeti odgovornost za njihovo plaćanje. Ako je ta osoba ostavila imetak iza sebe, onda će on pripasti njenim nasljednicima.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom prilikom Časni Poslanik (savs) rekao hazreti Zubairu (ra) da treba trčati sa svojim konjem koliko god može i da će sva zemlja koju pređe biti njegova.

U jednom trenutku konj se zaustavio, i odatle je hazreti Zubair (ra) bacio bič koji je imao u ruci. Časni Poslanik (savs) je naredio da se hazreti Zubairu (ra) da zemlja sve do mjesta gdje je sletio njegov bič.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je u bitci kod Tebuka Časni Poslanik (savs) došao u posjed prekrasnog konja čiji mu se glas posebno svidio. Čovjek je prišao Časnom Poslaniku (savs) i zatražio od njega konja, kojeg mu je Časni Poslanik (savs) dao uprkos tome što mu se toliko svidio.

Njegov način uspostavljanja veza sa stajrješinama

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je, nakon što je primio ratni plijen iz Bitke na Hunejnu, Časni Poslanik (savs) prvo podijelio taj plijen kako bi uspostavio veze s određenim starješinama i istaknutim ljudima.

Kada je Ebu Sufjan vidio hrpu imetka pred Časnim Poslanikom (savs), rekao je da je Časni Poslanik (savs) postao najbogatija osoba u Arabiji. Na to se Časni Poslanik (savs) nasmiješio i dao Ebu Sufjanu veliki imetak.

Zatim je Ebu Sufjan zamolio Časnog Poslanika (savs) da i njegovim sinovima dodijeli imetak, što je Časni Poslanik (savs) velikodušno učinio. Zatim je Ebu Sufjan rekao da je Časni Poslanik (savs) bio izuzetno ljubazan.

Rekao je da se borio protiv Časnog Poslanika (savs) i da je Časni Poslanik (savs) bio izvrstan u ratovanju. Zatim je sklopio mir sa Časnim Poslanikom (savs) i rekao da je Časni Poslanik (savs) bio izvrstan u uspostavljanju mira.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da način na koji je plijen iz Bitke na Hunainu raspoređen odgovara na tvrdnju da su muslimani poduzimali ove bitke radi sticanja plijena i bogatstva.

Da je to istina, plijen iz Bitke na Hunainu bi odmah bio raspoređen među muslimanima. Međutim, prvi ljudi koji su primili dio ovog plijena nisu bili muslimani, već stariješine i vođe, kako bi izgradili veze s njima. Tada Časni Poslanik (savs) nije ništa zadržao za sebe i relativno je mnogo manje davao ashabima.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da su nakon Bitke na Hunejnu ljudi prilazili Časnom Poslaniku (savs) tražeći imetak, a on im ga je davao sve dok mu ništa nije ostalo. Časni Poslanik (savs) je pitao ljude da li su želili da on postane škrt. Rekao je da, tako mi Boga, nije škrt ni bojažljiv, niti je lagao.

Njegova mudrost prilikom davanja drugima

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) pokazao odličan primjer ne samo darežljivosti i davanja svakome ko je tražio, već i korištenja mudrosti pri tome.

Jednom je Časni Poslanik (savs) dijelio imetak među ljudima, ali nije dao ništa jednoj osobi. Kada je upitan zašto, Časni Poslanik (savs) je rekao: “O muslimane”, i to je ponovio kada mu je ponovo postavljeno isto pitanje.

Zatim je Časni Poslanik (savs), kada je upitan treći put, rekao da kada dijeli imetak, to čini da spasi određene ljude od vatre, jer je njihova vjera bila relativno slaba, a ne drugima koji su bili jači u vjeri, jer im to nije bilo potrebno.

Dakle, Časni Poslanik (savs) je također učio da se brinemo o onima koji su slabiji, kako ne bi posrnuli zbog svoje slabosti. Časni Poslanik (savs) je u ovom događaju podučio četiri lekcije.

Prva je da postoji razlika između biti musliman i imati vjeru; jedna je očigledna, dok je druga stvar srca. Druga lekcija je bila korištenje pravih riječi i pravog vremena. Treće je bilo biti svjestan osjećaja ljudi. Četvrto je bilo ne govoriti na način koji bi postao sredstvo da neko drugi posrne u svojoj vjeri.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da velikodušnost Časnog Poslanika (savs) također otvara prozor u druge aspekte njegovog moralnog karaktera. Kao što je njegovo učenje bilo uravnoteženo, tako su bila uravnotežena i njegova djela.

Hazreti Halifa (aba) je dovio da Allah osposobi svakoga da razmisli i djeluje na osnovu svakog aspekta svog života i da se trudi da oblikuje svoje živote na način koji slijedi njegove primjere i teži postizanju Božijeg zadovoljstva.