Život Poslanika II Primjer darežljivosti

Kratak Sadržaj

Nakon što je proučio Tešahhud, Teavuz i suru El-Fatiha, halifa hazreti Mirza Masroor Ahmad (aba) proučio je sljedeće ajete iz Časnog Kur'ana:

“Oni koji svoj imetak troše noću i danju, tajno i javno, za njih će biti nagrada kod Gospodara njihovog; nad njima neće biti straha, oni neće tugovati.” (Kur'an, 2:275) 

‘…i u njihovom imetku bio je jedan dio za prosjaka i za siromašnog koji ne traži.’ (Kur'an, 51:20) 

Hazreti Halifa (aba) je rekao da će govoriti o velikodušnosti Časnog Poslanika (savs). Predanja pokazuju kako je Časni Poslanik (savs) stalno skretao pažnju vjernika na velikodušnost i kako je u tom pogledu uspostavio vlastiti primjer, ispunjavajući učenja Svemogućeg Boga kako je saopćeno u Časnom Kur'anu. Zaista, svaki aspekt života Časnog Poslanika (savs) bio je utjelovljenje moralnih učenja koja se nalaze u Časnom Kur'anu. Tako je njegova supruga, hazreti Aiša (ra), rekla za Časnog Poslanika (savs): ‘Njegov moral je bio Časni Kur'an.’

Dova za zaštitu od škrtosti

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zabilježeno da je Časni Poslanik (savs) dovio da bude zaštićen od toga da postane škrt, lijen, da proživljava najgore životne uvjete, od kaburske patnje i od iskušenja ovog života i smrti.

Velikodušni postižu bliskost s Bogom

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) savjetovao vjernicima da nikada ne drže svoju torbicu s novcem zatvorenu; radije, trebaju je držati otvorenu, inače će im se bogatstvo uskratiti. Drugim riječima, treba trošiti i pomagati drugima. Slično tome, Časni Poslanik (savs) savjetovao je da se ne broji svaki fening prilikom davanja milostinje; u suprotnom, Bog bi također pazio na svaki fening kada im daje bogatstvo.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) jednom rekao da je osoba koja je darežljiva blizu Allaha, blizu neba, blizu ljudi i daleko od vatre. Osoba koja je škrta udaljena je od Allaha, udaljena od neba, udaljena od ljudi i blizu vatre. Neznalica koja daje milostinju draža je Allahu od škrte osobe koja Ga obožava.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) rekao da osoba koja vara, škrta osoba i osoba koja stalno podsjeća druge na njihove usluge neće ući u Džennet. Slično tome, Časni Poslanik (savs) je rekao da je vjernik jednostavne prirode i velikodušan, dok je grešnik varljiv i nečist. Ovdje jednostavnost ne znači nekoga ko je dosadan; već znači nekoga ko izbjegava svađe, ljubazan je i neko ko je vrijedan poštovanja od drugih.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je najveće bogatstvo koje čovjek posjeduje ono koje se troši i daje kao milostinja drugima, jer je to bogatstvo koje će se umnožiti u zagrobnom životu.

Časni Poslanik (savs) je rekao da je dozvoljeno zavidjeti samo dvjema vrstama ljudi: onima kojima je Bog podario bogatstvo i kojima je data sposobnost da ga otvoreno troše u milostinju, i onima kojima je data mudrost i koji tu mudrost koriste za donošenje odluka i usmjeravanje svojih postupaka.

Najbolji način da se iskoristi nečije bogatstvo

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) savjetovao da osoba svakako treba koristiti svoje bogatstvo za zadovoljavanje svojih potreba, a ono što je u višku davati u milostinju. Slično tome, bogatstvo koje osoba ima za sebe nije najbolje bogatstvo koje posjeduje; naprotiv, bogatstvo koje dijeli drugima je još bolje.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom prilikom Časni Poslanik (savs) vidio hrpu hurmi pred Bilalom (ra) i upitao ga da li se ne boji da će vrućina paklene vatre doći i obuhvatiti ovo bogatstvo? Časni Poslanik (savs) mu je tada savjetovao da nastavi trošiti svoje bogatstvo i da se nikada ne boji siromaštva ili gladi, jer je Bog prisutan da opskrbi.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je on bio samo djelitelj bogatstva, dok je Svemogući Bog bio onaj koji ga je opskrbljivao. To je potvrdila i njegova supruga, Hatidža (ra), koja je u to vrijeme rekla da je, kada je Časni Poslanik (savs) primio svoju prvu objavu, pomogao siromašnima i onima koji su prolazili kroz teškoće.

Dvije osobine koje ne mogu koegzistirati kod istinskog vjernika

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) opisao da vjernik nikada ne može imati dvije osobine: škrtost i nemoral. Časni Poslanik (savs) je rekao da vjera i škrtost ne mogu koegzistirati unutar osobe. Dakle, ovo su standardi prema kojima se osoba mora analizirati ako želi postati pravi vjernik.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) jednom rekao da svakog jutra silaze dva meleka; jedan dovi Allahu da nagradi one koji daju milostinju, dok drugi melek dovi da se uništi bogatstvo škrtca. Dakle, bogatstvo onih koji ne daju milostinju ostaje neblagoslovljeno na ovom svijetu, a taj svijet im ne donosi nikakvu korist na onom svijetu.

Primjeri trošenja bogatstva Časnog Poslanika (savs) na druge

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) rekao da je Bog Najvelikodušniji, a među ljudima, Časni Poslanik (savs) je rekao da je on sam najvelikodušniji. Zaista, velikodušnost Časnog Poslanika (savs), posebno tokom mjeseca ramazana, opisana je kao brzi vjetar kojim bi trošio u milostinju sve što je imao.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) jednom rekao da ako bi imao planinu zlata, sve bi podijelio u milostinju. Rekao je da ne voli imati planinu zlata za sebe i da želi da do trećeg dana posjedovanja takve količine ne ostane ni fening koji nije potrošio u milostinju, osim onoga što je dugovao kao zajmove koje treba vratiti.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom neko zamolio Časnog Poslanika (savs) da mu dodijeli sve ovce između dvije planine. Časni Poslanik (savs) jedom čovjeku dodijelio ovce.

Ovaj čovjek se zatim vratio svom narodu i ohrabrio ih da prihvate islam, rekavši da je Časni Poslanik (savs) toliko velikodušan da se čovjek ne treba bojati siromaštva.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom hazreti Umm Salamah (ra) primijetila da se boja lica Časnog Poslanika (savs) promijenila i pretpostavila je da je to zato što se ne osjeća dobro.

Pitala je Časnog Poslanika (savs) da li se osjeća loše, a on je odgovorio da nije bolestan; nego ga je mučila činjenica da je došao do sedam dinara, a prošla je i noć, a on još nije potrošio to bogatstvo u milostinju jer je zaboravio na to.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom, nakon što je završio namaz, Časni Poslanik (savs) požurio u kuću jedne od svojih žena. Ljudi su se zabrinuli, a kada je Časni Poslanik (savs) izašao iz kuće i vidio zabrinutost na licima ljudi, objasnio je da je došao u posjed zlata i da nije želio da mu to bude smetnja u namazu, pa je naredio da se to bogatstvo podijeli kao milostinja.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom prilikom Časni Poslanik (savs) primio bogatstvo iz Bahreina, što je bilo najveće bogatstvo koje je ikada primio. Časni Poslanik (savs) je zatim podijelio to bogatstvo koga god je vidio. Hazreti Abbas (ra) je prišao Časnom Poslaniku (savs) i zatražio od njega i malo bogatstva, a Časni Poslanik (savs) mu ga je odobrio.

Hazreti Abbas (ra) je počeo puniti svoju odjeću hrpama zlata, ali nije ga mogao nositi. Stoga je zamolio Časnog Poslanika (savs) da mu neko pomogne nositi bogatstvo.

Časni Poslanik (savs) je rekao da to neće biti moguće. Na kraju, Hazreti Abbas (ra) je uzeo samo onoliko bogatstva koliko je sam mogao nositi. Tako je Časni Poslanik (savs) učio svoje ashabe da budu razumni i uravnoteženi.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zabilježeno da Časni Poslanik (savs) nikada nije odbio nikoga ko ga je za nešto zamolio. Hazreti Ali (ra) je rekao da je Časni Poslanik (savs) bio najdarežljiviji od svih ljudi. Jednom je Časnom Poslaniku (savs) poklonjen komad tkanine koji je nosio kao košulju.

Jedan ashab ga je vidio i zamolio Časnog Poslanika (savs) da mu ga podari. Časni Poslanik (savs) je ušao u svoju kuću, skinuo ogrtač, presavio ga i poslao ashabu koji ga je tražio.

Ljudi su rekli ovom ashabu da nije u pravu što je podnio ovaj zahtjev, znajući da Časni Poslanik (savs) odobrava sve što se od njega traži. Međutim, ashab je rekao da je to tražio samo da bi bio ogrnut njime u trenutku svoje smrti.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) jednom prilikom primio sedamdeset hiljada dirhema, a nijedan dirhem od tog bogatstva nije ostao kod njega, jer je sve podijelio svima koji su došli i tražili nešto bogatstva.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom Poslanik (savs) kupio košulju za četiri dirhema. Poslanik (savs) je nosio košulju, a jedan ashab ga je zamolio da mu je da, i Poslanik (savs) je to i učinio.

Zatim se Poslanik (savs) vratio u trgovinu i kupio drugu košulju za četiri dirhema. U tom trenutku, Poslaniku (savs) su ostala samo dva dirhema. Kada se Poslanik (savs) vratio, vidio je robinju kako plače jer joj je dato dva dirhema da kupi brašno za kuću, ali je izgubila novac.

Poslanik (savs) je dao preostala dva dirhema koja je imao toj ženi. Međutim, ona je nastavila plakati u strahu da će je kod kuće pretući jer joj je toliko trebalo da donese brašno. Poslanik (savs) ju je otpratio do njene kuće, gdje ih je pozdravio selamom.

U početku nisu odgovorili i to su učinili tek treći put. Poslanik (savs) ih je pitao jesu li ga čuli prva dva puta. Rekli su da su ga zaista čuli; Međutim, željeli su da im Časni Poslanik (savs) nastavi slati selame i selame. Kada im je Časni Poslanik (savs) rekao da se robinja boji da će biti kažnjena, njeni gospodari su rekli da je oslobođena zato što ju je Časni Poslanik (savs) pratio do njihove kuće.

Časni Poslanik (savs) je rekao da je deset dirhema koje je imao izuzetno blagoslovljeno, jer je s tih deset dirhema Allahov Poslanik (savs) odjeven, jedan ashab je odjeven, a jedna robinja je oslobođena.

Test moralnog karaktera Časnog Poslanika (savs)

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je jednom neko pristupio Časnom Poslaniku (savs) da pošalje pomoć grupi muslimana koji su se nalazili u teškim okolnostima zbog suše.

Hazreti Ali (ra) je u to vrijeme bio sa Časnim Poslanikom (savs) i odgovorio je da trenutno nema ništa za poslati. Jedan Jevrej iz blizine je to čuo, pristupio Časnom Poslaniku (savs) i pitao da li bi se mogla izvršiti transakcija da od Časnog Poslanika (savs) kasnije kupi hurme.

Jevrej je dao Časnom Poslaniku (savs) nešto zlata kao početnu uplatu, koju je Časni Poslanik (savs) dao čovjeku koji je došao tražeći pomoć i rekao mu da je ravnomjerno raspodijeli među potrebitima.

Nekoliko dana prije određenog datuma kada su hurme trebale biti isporučene Jevreju prema dogovoru koji je postignut, Jevrej je otišao kod Časnog Poslanika (savs).

Ljutito je rekao da su pripadnici plemena Banu Abdil Muttalib poznati po izbjegavanju plaćanja svojih kredita i neispunjavanju svojih poslovnih dogovora.

U to vrijeme je bio protivnik islama, pa je tako ljutito govorio. Hazreti Omer (ra) je to čuo i razbjesnio se. Međutim, Časni Poslanik (savs) je ostao miran i nasmiješio se.

Časni Poslanik (savs) je rekao hazreti Omeru (ra) da čovjeku da ono što mu duguje i da mu da malo više zbog ljutnje koju je pokazao prema njemu.

Kada je hazreti Omer (ra) saznao da je ovaj čovjek jevrejski učenjak, upitao ga je kako je mogao razgovarati sa Časnim Poslanikom (savs) s takvim nepoštovanjem.

Jevrej je rekao da je, kada je prvi put sreo Časnog Poslanika (savs), u njemu prepoznao različite kvalitete Poslanika; međutim, postojale su dvije kvalitete koje nije mogao odmah razaznati, pa ih je želio testirati.

Želio je vidjeti da li je ljubaznost Časnog Poslanika (savs) imala prednost nad njegovim bijesom i da li je pokazao jednako ljubaznosti i saosjećanja kao što su mu drugi pokazivali neznanje i nepoštovanje. Nakon što je to testirao, otkrio je da su te kvalitete istinite kod Časnog Poslanika (savs) i stoga je prihvatio islam.

Ne samo da je prihvatio islam, već je i donirao polovinu svog bogatstva za dobrobit islama. Dakle, moralni standardi Časnog Poslanika (savs) doveli su do toga da jevrejski učenjak prihvati islam.