Život Poslanika II Uništavanje neprijateljskih idola

Kratak Sadržaj

Nakon što je proučio Tešahhud, Teavuz i suru El-Fatiha, halifa hazreti Mirza Masroor Ahmad (aba) je rekao da će nastaviti spominjati detalje o uništavanju tri istaknuta idola u vrijeme osvajanja Meke.

Pohod za uništenje Manata

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je tokom ramazana 8. hidžre bio pohod hazreti Sada bin Ashalija (ra) s ciljem uništenja kipa Manat, koji se nalazio na obali Crvenog mora u Kudaidu. Kada je hazreti Sad (ra) stigao u Kudaid i krenuo u uništavanje kipa, u početku se suočio s otporom lokalnog stanovništva.

Na kraju, hazreti Sad (ra) i oni s njim krenuli su prema kipu i uništili ga, nakon čega su se vratili Časnom Poslaniku (savs). Postoji još jedna predaja u kojoj se navodi da je Časni Poslanik (savs) poslao Ebu Sufjana (ra) da uništi Manat, dok druge predaje spominju da je hazreti Ali (ra) poslan na taj zadatak.

Pohod za uništenje Uzze

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je tokom ramazana, 8. Hidžretske godine, bio pohod hazreti Halida bin Velida (ra) prema Nahli. Konvoj se sastojao od 30 ljudi pod vođstvom Halida bin Velida (ra), a zadatak im je bio uništiti kip zvan Uzza, koji je bio najistaknutiji kip Kurejšija. Zabilježeno je da je, kada je primljena vijest o skorom dolasku Halida bin Velida (ra), čuvar Uzze objesio mač na kip i sam pobjegao u planine, moleći Uzzu da se bori protiv hazreti Halida (ra).

Kada je hazreti Halid (ra) stigao tamo, on i njegovi ljudi uništili su Uzzinu kuću s kipovima. Kada se vratio, Časni Poslanik (savs) ga je pitao je li vidio išta značajno, na što je hazreti Halid (ra) odgovorio da nije. Na to je Časni Poslanik (savs) rekao da zapravo nije uništio kip Uzze i da se treba vratiti kako bi to učinio. Stoga su se Hazreti Halid (ra) i njegov konvoj vratili, i kada su ga čuvari vidjeli, ponovo su se pomolili Uzzi da Hazreti Halid (ra) bude uništen.

Kada je stigao, Hazreti Halid (ra) je recitovao dvostihe, što je značilo da je odbacio Uzzu i da je bio svjedok Allahovog uništenja. Kada je sve ovo preneseno Časnom Poslaniku (savs), rekao je da se Uzza više nigdje neće obožavati.

Pohod za uništenje Suve

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zatim uslijedio pohod hazreti Amra bin al-Asa (ra) koja se dogodio tokom ramazana 8. Hidžretske godine s ciljem uništenja kipa Suva’. Ovaj kip je podsjećao na ženu, a ljudi bi kružili oko njega. Ovaj kip je također spomenut u Časnom Kur'anu:

„I rekli su: ’Ne napuštajte svoje bogove; ne napuštajte Vadda, niti Suvaa, niti Jegusa i Je’uka i Nesra.’” (Časni Kur'an, 71:24)

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zabilježeno da su isti idoli koji su postojali u vrijeme Nuha (as) postojali i u Arabiji i da su nazvani po plemićima iz vremena Nuha (as). Kada je hazreti Amr bin al-Aas (ra) stigao do idola u Suvi, njegov čuvar je bio siguran da će hazreti Amr (ra) nekako biti zaustavljen idolom. Međutim, hazreti Amr (ra) je krenuo naprijed i uništio idol. Vidjevši da je njegov idol uništen, čuvar je prihvatio da postoji Jedan Bog i prihvatio islam.

Pohod hazreti Halida bin Velida (ra) prema plemenu Benu Jazima

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zatim uslijedio pohod Hazreti Halida bin Velida (ra) prema plemenu Benu Jazima u ševalu, 8. godine po Hidžri. Nakon osvajanja Meke, kada se Hazreti Halid (ra) vratio uništivši kip Uzza, Časni Poslanik (savs) ga je poslao prema plemenu Benu Jazima s uputama da ih pozove u islam i s uputama da se ne bore s njima.

Hazreti Halid bin Velid (ra) krenuo je sa 350 ljudi i po dolasku tamo zatekao ljude spremne za borbu. Hazreti Halid (ra) ih je zamolio da polože oružje, a kada su to učinili, bili su zarobljeni jer su im namjere u to vrijeme bile nejasne.

U jednoj predaji je zabilježeno da ih je hazreti Halid (ra) upitao o njihovoj vjeri, na što su odgovorili da su muslimani; međutim, naoružanje su uzeli iz predostrožnosti jer su bili u sukobu s drugim arapskim plemenom.

Međutim, ovaj odgovor je u početku izazvao sumnju kod hazreti Halida (ra). Kasnije, narod Benu Jazime nije izjavio da prihvata islam, već je samo izjavio da napušta svoju vjeru. Ovo je samo bacilo daljnju sumnju, pa je zabilježeno da je te noći hazreti Halid (ra) naredio da se zarobljenici pobiju.

Međutim, muhadžiri (migranti) i ensarije (stanovnici Medine) nisu se složili s hazreti Halidom (ra) i odbili su to učiniti, rekavši da su muslimani, pa čak su i pustili zarobljenike. Kada je ova vijest stigla do Časnog Poslanika (savs), upitao je da li je neko opovrgnuo hazreti Halida (ra).

Časni Poslanik (savs) se rastužio i rekao je da nije poslao Hazreti Halida (ra) da ih ubije, već da ga je poslao da ih pozove u islam. Časni Poslanik (savs) se molio Bogu, rekavši da nije učesnik u onome što je Hazreti Halid (ra) učinio.

Zatim je izrazio svoje nezadovoljstvo Hazreti Halidu (ra) zbog njegovih postupaka i žurbe, a kasnije je Časni Poslanik (savs) poslao Hazreti Alija (ra) da plati krvarinu svakom ubijenom zarobljeniku. Hazreti Ali (ra) se vratio Časnom Poslaniku (savs) i izvijestio da je sve, čak i najmanje stvari, vraćeno Benu Jazimi, a da im je dat i svo preostalo bogatstvo. Časni Poslanik (savs) je bio zadovoljan zbog toga i pohvalio je Hazreti Alija (ra).

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je ovaj pohod ujedno i ispunjenje sna Časnog Poslanika (savs) u kojem je vidio da jede nešto što se zove Hais, i u početku mu se činilo ukusnim; međutim, počeo se time gušiti, na što je došao Hazreti Ali (ra) i spasio Časnog Poslanika (savs) od gušenja u snu. Hazreti Ebu Bekr (ra) je protumačio ovaj san kao da će Časni Poslanik (savs) poslati pohod s dobrom namjerom, ali da će ona uzrokovati razočaranje, te će tada Hazreti Ali (ra) biti poslan da riješi stvar.

Hazreti Halifa (aba) je predstavio različite reference ističući detalje ovog događaja i rekao da ovo očito nije bila namjera Hazreti Halida (ra); već je to bila greška u procjeni i propust koji je doveo do ovog događaja. Kada je Časni Poslanik (savs) istražio stvar, utvrdio je da je, umjesto jednake odmazde, prikladnije da se plati krvarina. Nakon što se Hazreti Halid (ra) izvinio, Časni Poslanik (savs) mu je oprostio i, kratko vrijeme kasnije, imenovao Hazreti Halida (ra) za vođu odreda u bitci kod Hunaina.

Pohod hazreti Hišama bin al-Asa (ra) u Jalamlam

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zatim bio pohod na Jalamlam pod vodstvom Hazreti Hišama bin al-Aasa (ra), koji je predvodio 200 ljudi prema Jalamlamu. Također je bio i pohod na Uranu pod vodstvom Hazreti Halida bin Saida bin al-Aasa sa 300 ljudi. Ovi pohodi nisu široko dokumentirani, pa je njihova autentičnost nejasna.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da ovi događaji jasno pokazuju da Časni Poslanik (savs) nikada nije pribjegavao grubosti, niti je naredio da se ljudi ubijaju tokom pohod, kako tvrde neki neprijatelji islama. Naprotiv, Časni Poslanik (savs) bi izrazio veliko nezadovoljstvo ako bi se nešto ovakvo dogodilo čak i greškom.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da će daljnje spominjanje bitaka i pohoda iz života Časnog Poslanika (savs) biti spomenuto u budućnosti.