Hazreti Ebu Bekr r.a. II Ekspedicija u Kindu i Hadramaut

Kratki sadržaj

Poslije proučenog Šehadeta, Euze I Sure El- Fatihe Hz. Halifatul Masih V (da Allah bude njegov pomagač) je rekao da će nastaviti da govori o ekspidicijama koje su se dogodile između muslimana i pobunjenika u toku ere hilafeta hz. Ebu Bekra (ra).

Ekspedicija u Kindu i Hadramaut

Hz. Halifatul Masih je rekao da je spominjao ekspidiciju hazreti Muhadžira (ra) i hazreti Ikrime (ra) na Kindu i Hadramaut. Kada je hazreti Muhadžir utvrdio svoj položaj u Sani, napisao je pismo hazreti Ebu Bekru (ra) sa detaljima o svim svojim aktivnostima. Slično, Muaz bin Džebel i drugi namjesnici u Jemenu pisali su hazreti Ebu Bekru (ra) i tražili dozvolu da se vrate u Medinu.

Hazreti Ebu Bekr (ra) im je dao izbor da ili ostanu tamo ili se vrate, ali ako bi se vratili trebali bi imenovati nekoga da zauzme njihovo mjesto. Svi oni koji su pisali su odlučili da se vrate u Medinu.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je hazreti Ebu Bekr(ra) pisao hazreti Muhadžiru(ra) rekavši da se pridruži hazreti Ikrimi(ra) i da obojica treba da putuju prema Hazremautu. On je također dao opciju onima koji su se borili protiv Mekanija i Jemenaca da ako i oni žele da se vrate, mogu, ali bi trebali dati prednost učešću u džihadu.

Hz. Halifatul Masih je u vezi sa pobunom u Kindi rekao da je, kada su ljudi Kinde primili islam u vrijeme Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, i kada je od njih prikupljen zekeat, naređeno da se zekeat podijeli u Kinda i Hadramautu. Stanovnici Kinda su rekli da nemaju deve da jašu i zatražili su da im zekat donesu oni sa jahaćim životinjama.

Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je zamolio ljude Hadramauta da, ako je to moguće, onda to i učine. Nakon smrti Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, ljudi iz Hadramauta su odbili da to učine, dok su ljudi iz Kinde ostali nepokolebljivi u tome. Kao rezultat toga, njihovo ponašanje se počelo kolebati posebno po pitanju davanja zekeata. Zijad njihov guverner, je čekao dolazak hazreti Muhadžira (ra), nije poduzeo nikakve hitne mjere protiv njih.

Napori hazreti Zijada (ra) protiv otpadnika

Hz. Halifatul Masih je rekao da je mladić iz Kinda slučajno dao kamilu svog brata hazreti Zijadu (ra) kao zekeat. Kad je došlo do ove greške i kada je zatraženo da se kamila vrati, hazreti Zijad (ra) je pomislio da se oni jednostavno prave izgovor i odbio je. Nakon toga je došla osoba po imenu Ebu Sumaid i zatražio da se kamila vrati. Kad se hazreti Zijad (ra) nije složio, Ebu Sumaid je to preuzeo na sebe i pustio kamilu.

Nakon toga su ljudi hazreti Zijada (ra) napali Ebu Sumejda i one sa njim. Kad su ovi ljudi konačno oslobođeni, vratili su se svom narodu i počeli se pripremati za rat. Na kraju se hazreti Zijad (ra) borio protiv ovih ljudi i odlučno ih porazio. Kako su neki od zarobljenika transportovani u Medinu, karavan je napadnut i zatvorenici su pušteni. Kao rezultat toga, mnogi drugi u okolnim područjima postali su otpadnici.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je hazreti Zijad (ra) pisao hazreti Muhadžiru (ra) tražeći pomoć, koji je pripremio svoju vojsku i napao Kindu. Ljudi iz Kinda su pobjegli i sklonili se u tvrđavu u Nuđairu, blizu Hadramauta. Ova tvrđava je imala tri ulaza; Hazreti Zijad (ra) je opkolio jedan, hazreti Muhadžir (ra) drugi, a na kraju je hazreti Ikrima (ra) treći.

Aš’as, jedan od vođa naroda Kinda, otišao je kod hazreti Ikrima (ra) i potražio utočište, pod uslovom da otvore jedna od vrata tvrđave. Zatim, kada su se otvorila jedna od vrata, ušli su Muslimani i ubijeno je oko 700 Kindaša, dok je 1000 pritvoreno. Desilo se da je Aš’as zaboravio da svoje ime uključi u sporazum sa muslimanima. Onda, umjesto da ga poštede, poslan je hazreti Ebu Bekru (ra) kako bi on sam mogao donijeti odluku u vezi njega.

Hz. Halifatul Masih je rekao da je hz. Ebu Bekr(ra) ukorio Ašasa za njegove postupke. Hazreti Ebu Bekr(ra) je rekao da je bio spreman da ga osudi na smrt, međutim Aš'as je tražio oproštenje i puštanje, rekavši da će on biti pobožni musliman. Kao rezultat toga, hazreti Ebu Bekr (ra) ga je pustio, rekavši mu da želi da čuje samo dobre stvari o njemu. Zabilježeno je da je nakon puštanja na slobodu ostao u Medini i čak učestvovao u narednim bitkama kao dio muslimanske vojske.

Hz. Halifatul Masih je rekao da su ovo bile posljednje bitke protiv otpadnika, uslijed kojih je njihova rasprostranjena pobuna iskorijenjena i sva plemena su vraćena pod islamsku vlast. Hazreti Ebu Bekr(ra) je pisao guvernerima raznih oblasti, savjetujući da u svoje vlade uključe samo one ljude koji nisu bili uprljani otpadništvom i pobunom.

Džihad je bio zbog zlobnih pobunjenika, ne zbog lažnih tvrdnji da na poslanstvo 

Hz. Halifatul Masih je rekao prema objašnjenju hazreti Mirze Baširuddin Mahmud Ahmada (ra) koji je objasnio da lažne tvrdnje o poslanstvu nisu razlog zbog kojeg su se ove bitke vodile. U stvari, oni koji su lažno tvrdili da su poslanici i njihovi sljedbenici pobunili su se protiv vlade i počeli stvarati svoja vlastita pravila.

Nadalje, ljudi su odbili davati zekeat i također su napali Medinu. Bilo je raznih incidenata kao što je onaj hazreti Habiba (ra) koji je odbio da se odrekne svog vjerovanja u Časnog Poslanika (savs) i prihvati Musailmu, zbog čega je Musailmah polako sakatio njegovo tijelo sve do njegove smrti.

Ovakvi incidenti jasno pokazuju da ove bitke nisu vođene zbog odbijanja poslušnosti Časnom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i lažnih tvrdnji da su poslanici, već su se ove bitke odvijale zbog toga što su preuzeli nove zakone, a ne poštujući uspostavljeni Šerijat, i otvoreno su se pobunili protiv vlasti dok uspostavljaju vlastitu u svojim područjima.

Hz. Halifatul Masih je rekao da kada je pobuna iskorijenjena, hazreti Ebu Bekr(ra) nije bio opušten, bio je svjestan da bi se nove pobune mogle pojaviti i u tuđim zemljama i da bi islam sačuvao od rimskih i perzijskih sila, hz. Halifatul Masih je spomenuo neke ekspedicije koje su se dešavale da bi se osigurala sigurnost islama i muslimana.

Hz. Halifatul Masih je rekao da će detalji ovih ekspedicija i bitki biti dalje spomenuti u budućim hutbama.