Jevreji su muslimanima uvijek bili nešto dužni, ali su ipak bili neprijateljski prema njima raspoloženi. Časni Poslanik s.a.v.s. im je učinio mnoga dobra, ali oni su uvijek iznova dozivali strane moći protiv njega. Kada bi njihovi trgovci išli u Iran govorili bi caru loše o Časnom Poslaniku s.a.v.s. ili bi pisali pisma u kojima su opisivali kako jedna osoba sve više dobija moći u Arabiji i da će kada se njegova vladavina uspostavi napasti Iran. Car im je brzo povjerovao i učestvovao je u planovima tih Jevreja.
Poslao je pismo guverneru Jemena s naredbom da zarobi novog poslanika i da mu ga dovede. Tada je Iran bio tako jak poput današnje Rusije i SAD. Guverner je poslao dva svoja vojnika sa porukom: ” Ne znam šta ste skrivili, ali bilo bi bolje po Vas da jednostavno pođete. Zamolit ću cara da vas pusti, i ako ste nešto skrivili.”
Obojica su se pojavila pred Časnim Poslanikom s.a.v.s. i rekli mu: “Guverner Jemena nas šalje, trebate poći s nama!” i predali mu poruku. ” Ako odbijete, car će poslati svoju vojsku u Arabiju i cijela će zemlja biti u neprilici, zato je bolje da pođete s nama. Guverner Jemena će zamoliti cara da vas pusti.”
Časni Poslanik s.a.v.s. im je rekao: “Poslije ću vam dati svoj odgovor.” Zamolio je Boga da mu pomogne u ovoj situaciji. Kada su idućeg dana opet došli k njemu, on im je rekao da sačekaju još jedan dan. Trećeg dana su opet došli Časnom Poslaniku s.a.v.s. i rekli: ” Bolje bi bilo kada bismo sad krenuli prije nego se situacija pogorša i cijela zemlja zapadne u nevolju.” Časni Poslanik s.a.v.s. im reče: “Idite vašem guverneru i recite mu, moj je Bog sinoć vašeg usmrtio!”
Iranci su imali običaj svoga cara nazivati bogom. ” Šta to govorite, budite milostivi prema sebi i svom narodu i pođite s nama.” Časni Poslanik s.a.v.s. im reče: “Već sam vam dao svoj odgovor. Idite i obavijestite svog guvernera.” Vratili su se i podnijeli svome guverneru izvještaj. On je rekao:” Taj čovjek ili je lud ili je zbilja poslanik. Hajde da sačekamo par dana da vidimo hoće li se njegov govor obistiniti ili ne.”
Nakon nekoliko dana u Jemen je stigao jedan brod iz Irana. Na brodu je bio jedan glasnik cara koji je nosio neko pismo od cara guverneru Jemena. Guverner je osmotrio kovertu i primjetio novi pečat na njoj. Rekao je svojoj straži:” Izgleda da je Arap bio u pravu.” Otvorio je pismo i vidio da je od careva sina koji mu je napisao: Moj otac je bio veoma loš vladar i tiranin i uništio je cijelu zemlju. Ubili smo ga jedne noći i preuzeli njegovo prijestolje. Sada je Vaša dužnost da od naroda uzmete prisegu na vjernost meni. Nadalje smo čuli da je jedna od strahota koje je učinio moj otac i ta da je htio zarobiti jednog čovjeka. Tu naredbu povlačimo.”
Ovo se objašnjava i kur’anskim ajetom da će ga nešto veoma jako štititi i da neće biti lahko uznemiriti ga. U životu Časnog Poslanika s.a.v.s. postoji mnogo toga što svjedoči u korist činjenici da ako se on uznemirava da to znači da se Bog uznemirava.
Izvor: Sejre Ruhani, tom 2, strana 47 – 49.