Govori se da je jedna žena imala kćerku koja se zvala Mehti. Ta kćerka se veoma razboljela. Žena je dovila Bogu: ” O Bože, neka ja umrem, a moja kćerka neka živi. Kada Azrail dođe po njenu dušu, neka uzme moju.”
Ta žena je također imala i jednu kravu. Jedne noći se krava odvezala i uletila u dvorište ispred kuće. Krava je tamo zarila glavu u vrč da bi nešto pojela. Vrat tog vrča bio je uzak te se krava zaglavila. Od straha krava je skakutala po dvorištu pokušavajući da izvuče glavu iz vrča. Kada je to čula ova žena, izašla je u dvorište. Neobičan prizor ju je ponukao da pomisli da je ta krava ustvari Azrail koji je došao da uzme dušu njenoj kćeri. Od straha je počela glasno da viče: ” O Azraile, ja nisam Mehtiina majka već samo jadna sluškinja u ovoj kući.
Tako je isto i sa ljudima koji uče salavat i ustvari mole da Allah sljedbenicima Časnog Poslanika s.a.v.s. uvijek daje prilike da se žrtvuju, isto kao što je i hazreti Ibrahim a.s. bio u prilici da žrtvuje svoga sina Ismaila a.s. Ali kada je vrijeme da žrtvuju onda kažu kao i ova žena: ” Ja nisam Mehtijna majka već samo jadna sluškinja u ovoj kući.”
To je ono čemu nas uči Kurban Bajram. Tako da je Kurban Bajram tumačenje salavata.
Izvor: Hutbate Mahmud,tom 2, strana 248, Alfazal 7. oktober, 1951. godina.