Zašto verujem u islam?

Bio sam zamoljen da objasnim zašto verujem u islam.

Odgovor je: Iz istog razloga iz kog verujem u bilo šta drugo što je istina. Detaljniji odgovor bi bio da je, po mom mišljenju, centralna doktrina svih religija postojanje Boga, i svaka religija koja može izgraditi stvarni odnos između ljudskog bića i Boga je istinska religija, a onaj ko nije prihvatio istinu, on mora verovati u laži, on je neprijatelj sebe i ljudskog bića.

Islam tvrdi da je Stvoritelj ovog univerzuma živi Bog i da On Sebe otkriva Svojim stvorenjima u ovom dobu na isti način na koji Se otkrivao u prošlim vremenima. Ova tvrdnja se može ispitati na dva načina. Bog može ili iskazati Svoje znakove direktno onome ko Ga traži, ili možemo doći do verovanja u Boga proučavanjem života osobe kojoj je Bog Sebe otkrio.

Kako se dogodilo da ja Božijom milošću budem jedan od onih ljudi kojima je Bog u mnogim prilikama i na natprirodan način otkrio Sebe, nema potrebe za bilo kakvim dokazivanjem jer sam lično spoznao istinu islama vlastitim iskustvom. Međutim, za dobrobit ljudi koji nisu imali slično iskustvo, ja ću dalje iznijeti razloge koji su zajedno s ličnim iskustvom, bili uzrokom mog verovanja u islam.

Prvo, ja verujem u islam zato što me on ne prisiljava da prihvatim sve ove stvari, čiji je opšti zbir nazvan religija,tek na temelju tvrdnje, nego nudi uverljive dokaze u potporu njegovim učenjima (doktrinama). Postojanje  Boga i Njegovih atributa (osobina), te meleka, molitve i njene koristi, Božijih odredbi i njihovog delokruga, klanjanja i potrebe za njim, Šerijata i njegove dobrobiti, objave i njene važnosti, života posle smrti, Dženneta i Džehennema islam je detaljno objasnio i utemeljio njihovu istinitost jakim dokazima koji zadovoljavaju ljudski razum. Islam mi, dakle, nije dao samo veru, nego i znanje koje zadovoljava moj intelekt i primorava ga da prizna potrebu za religijom.

Drugo, ja verujem u islam jer ne postavlja svoje temelje na pričama, nego poziva svakoga ličnom iskustvu onoga što uči i jamči. On tvrdi da svaka istina na ovom svetu može na jedan ili na drugi način biti stavljenana na ispit i time zadovoljava moje srce.

Treće, ja veruje u islam jer me uči da ne može biti razlike između Božije reči i Božijeg dela, i ovako me oslobađa sukoba između nauke i religije. On ne traži od mene da ignorišem zakone prirode i da verujem u stvari koje su protiv toga. Naprotiv, on me podstiče da proučavam zakone prirode i da izvlačim korist iz njih. Uči me da,kako objava dolazi od Boga a On je, također, Stvoritelj univerzuma, ne može biti oprečnosti između onoga što On čini i onoga što On kaže. Iz tog razloga treba da vidite Njegov rad, da razumete Njegove reči, a da biste razumeli Njegov rad treba da shvatite Njegovu reč, a to je ono što zadovoljava moju intelektualnu žudnju.

Četvrto, ja verujem u islam jer ne teži ugušiti moje prirodne želje nego ih upravlja ispravnim putem. Islam ne teži da satiranjem mojih želja od mene napravi nešto što nema dušu kao kamen, niti on, ostavljajući ih bez kontrole i bez uzdržavanja, pravi od mene životinju, nego je kao stručan inžinjer za navodnjavanje koji obuzdava nekontrolisane vode i usmerava ih da teku u kanale za navodnjavanje, donoseći tako blagostanje zapuštenim predelima. Islam, prikladnom kontrolom i uputom preobraća moje prirodne želje u visoke moralne vrline.

On mi ne kaže: Bog ti je dao srce koje voli, ali ti zabranjuje da izabereš životnog druga, ili da mi je On za jelo stvorio čulo ukusa na mom jeziku i želju u mom srcu, a da mi zabrnjuje da jedem korisnu hranu. Naprotiv, islam me uči da volim na čist i prikladan način što će, kroz moje potomstvo,zauvek osigurati moje čestite želje na ovom svetu. On mi dozvoljava da uzimam korisnu hranu, ali u odgovarajućim granicama, da ne bih jeo do mile volje, a da moj komšija bude gladan. Ovakvim preobraćanjem mojih prirodnih želja u visoke moralne vrline, islam zadovoljava moju humanost.

Peto, ja verujem u islam iz razloga što se on pošteno i s ljubavlju odnosi ne samo prema meni nego prema celom svetu. Uči me da ispunjavam ne samo svoje dužnsti prema sebi, nego insistira na mom poštenom odnosu prema svakoj drugoj osobi i stvari, i opskrbljuje me odgovarajućom uputom za ovu svrhu.

Na primer, on skreće pažnju na prava roditelja i na dužnosti djece prema roditeljima. Upozorava djecu da se ponašaju poslušno i blago prema svojim roditeljima, i odredio ih je nasljednicima onog što oni ostave. Drugim rečima, on roditeljima naređuje ljubav i naklonost prema njihovoj deci i nameće im dužnost da dobro odgoje svoju decu,učeći ih dobrim osobinama, zatim da paze na njihovo zdravlje, i njih je, također, odredio naslednicima njihovih roditelja.

Slično tome, on naređuje najbolji odnos između muža i žene, i zahteva da svako posveti dužnu pažnju prema potrebama i željama drugog i da se bračni drugovi trebaju ponašati s naklonošću jedno prema drugom.

Ovo je prelepo izloženo od Časnog Osnivača islama kada je rekao:”Osoba koja se loše ponaša prema svojoj ženi u toku dana, a voli je u noći, postupa potpuno suprotno ljepoti ljudske prirode. ”

On je također rekao: Najbolji od vas je onaj koji se najbolje ponaša prema svojoj ženi.”

I još je rekao:

Žena je krhka, kao staklo, i muškarci se zato trebaju ponašati prema ženama obazrivo i s nježnošću,kao što bi postupali prema predmetu od stakla.’’

Islam nije zanemario prava ženske djece. Časni Poslanik s.a.v.s je rekao: Osoba koja dobro odgoji svoju kćerku i dadne joj obuku i obrazovanje time zarađuje Džennet.”

Islam je odredio ćerke naslednicima svojih roditelja zajedno sa sinovima.

Nadalje, islam je utemeljio poštena pravila za uputu upravljačima (vladarima) i onima nad kojima upravljaju (vladaju). Islam kaže da vlast koja je dodeljena upravljačima nije njihovo privatno vlasništvo nego poverenje,i oni treba da ispune to poverenje do najvećeg stepena,kao pošteni i iskreni ljudi, i trebaju upravljati konsultujući se s narodom.

On kaže onima nad kojima se upravlja da im je moć da izaberu svoje upravljače data kao poklon od Boga i zato, kaže, trebate paziti da ovlaštenje za upravljanje date jedino osobama koje to u potpunosti zaslužuju, i nakon što im dodelite ovo ovlaštenje, treba da u potpunosti sarađujete s njima i ne treba da se uzdižete(bunite) protiv njih, jer ako biste tako radili, vi biste tražili da razrušite ono što su vaše ruke izgradile.

Islam, također, uređuje prava i dužnosti poslodavca i zaposlenog. On kaže poslodavcu: Vi morate u potpunosti platiti radniku ono što mu pripada pre nego se znoj osuši na njegovom telu, i ne treba da gledate sa poniženjem na one koji rade za vas, jer oni su vaša braća i briga o njima je vama poverena od Boga i oni su istinski nositelji vašeg napretka. Zato ne budite tako nerazboriti i ne tražite da uništite ono što čini vašu potporu i osnovu vaše moći.

Islam kaže radniku: ”Kad ste unajmljeni da obavite dio posla za nekoga, vi treba da ispunite svoju obavezu iskreno i sa dužnom brigom i marljivošću”.

Islam kaže onima kojima je dato dobro fizičko zdravlje i snaga da se ne trebaju ponašati okrutno i izrabljivački prema slabima, niti da se s prezirom odnose prema onima koji pate od nekog fizičkog nedostatka ili mahane, jer oni treba da izazivaju sažaljenje pre nego prezir.

Islam kaže bogatim: “Vi imate dužnost da nadgledate siromašne i vi morate izdvojiti jednu četrdesetinu vašeg imetka svake godine da bi to bilo korišteno za ublažavanje siromaštva i bede i za napredak onih kojima nedostaju sredstva”.

On ih uči da ne povećavaju nemoć siromašnih tako što im posuđuju novac s kamatama,nego da im pomognu poklonima i nepovratnim zajmovima, ističući tako da imetak nije dat čoveku da bi on svoj život potrošio u luksuzu i rasipništvu, nego da to treba iskoristiti za napredak celog čovečanstva i tako zaraditi najbolju nagradu ovdje i na drugom svetu.

Također,islam uči siromašne da ne gledaju sa zlobom i požudom na ono što je bilo dato drugim ljudima, jer ova osjećanja postepeno zamračuju čovekovo srce i onesposobljavaju osobu da postigne dobre vrline kojima je bila opremljena.

Islam savetuje siromašnima da svoju pažnju usmere prema razvoju nadarenosti kojima ih je Bog obdario, tako da i oni napreduju u blagotvornom pravcu. On savetuje vlade da priušte sredstva za napredovanje siromašnijih delova zajednice, i da ne dopuste da sve bogatstvo i moć budu koncentrisani samo u nekoliko ruku.

Islam podsjeća one čiji su preci postigli ugled i čast kao rezultat uzvišenih i plemenitih napora, da je njihova dužnost da održe taj ugled i tu čast, i upozorava ih da ne gledaju s poniženjem na druge, koji nisu bili blagoslovljeni na isti način, jer je Bog celo čovečanstvo stvorio jednako.

On ih podsjeća da Bog, Koji je njima dao sve ove časti, može dati veće časti drugima, i da će, ako budu zloupotrebljavali položaj na koji su bili pozvani i ogrešese prema onima koji nisu bili slično darovani, time postavljati temelj budućeg prestupa protiv njih samih, od onih protiv kojih oni sada greše. Oni ne treba da se ponose proklamovanjem vlastite veličine, nego da se ponose time što pomažu drugima da postanu veliki, jer istinska veličina pripada samo onom koji pokušava uzdići do veličine svoga brata koji je pao.

Islam govori jednoj zemlji da se ne suprotstavlja drugoj i da jedna nacija ne treba da postane neprijatelj drugih. Nemojte kršiti prava jedna druge, jer to je u cilju unapređenja interesa celog čovečanstva.

Islam zabranjuje nacijama, državama i pojedincima da se ujedinjuju jedni s drugima s ciljem zavere protiv drugih nacija, država ili pojedinaca. Isto tako, on uči nacije, zemlje i pojedince da treba da se obavežu jedni prema drugima da se uzdrže od agresije jedni protiv drugih i da sarađuju jedni s drugima u unapređenju onih koji su nazadni.

Ukratko, ja uviđam da na licu ovog sveta meni ili bilo kome od mojih dragih, ko god da su, šta god da su, islam osigurava atmosferu mira i spokoja. U koji god položaj stavim sebe, ja pronalazim da je islam jednako koristan i blagodaran za mene, za moje komšije, za ljude koje ne znam i o kojima čak nisam čuo, za muškarce i žene, za stare i mlade, za poslodavca i radnika, za bogatog i siromašnog, za velike i male nacije, za internacionaliste i nacionaliste, i da on utemeljuje siguran i određen odnos između mene i mog Stvaraoca. Ja verujem u Njega i kako zaista da ga napustim i prihvatim bilo šta drugo umjesto islama.