Uvod u Časni Kur’an

Časni Kur’an (bukvalno: „ Često Čitani“) je sveta knjiga u islamu. On obuhvata govorne objave Allaha upućene poslaniku Muhammedu s.a.v.s., neka su mir i Allahov blagoslov na njemu, u kojima je Allah kako sopstveno ime Boga glasi (kojim se On Poslaniku s.a.v.s. Obratio) obznanio zakon za ljudsku psihu kao i za suživot ljudi međusobno.

Časni Kur’an sadrži 6.348 ajeta koji su razvrstani u 114 sura (poglavlja). Suprotno često zastupanom mišljenju, sure nisu razvrstane po dužini. One su rasporedene po jednom unutrašnjem odnosu kojeg je Allah saopštio Poslaniku s.a.v.s. Objava Časnog Kur’ana je počela u svetom mjesecu ramazanu, islamskom mjesecu posta, kada je jednom Božiji tragač, Muhammed, kao i mnogo puta do tada, u jednoj zabačenoj pećini u okolini Meke, molio se i razmišljao o Bogu. Odjednom je ugledao lik koji mu je naređivao da čita (arapski: „Ikre“, znači: „ uči“, „čitaj“,„recitiraj“!).

Muhammed s.a.v.s. odgovori da ne zna da čita, ali ga je taj melek ponovo terao da čita. Na kraju je melek objasnio da je on melek (anđeo) Džibril (Gabriel) koji je od Boga poslat. On je Muhammedu s.a.v.s. takoder saopštio da je on (Muhammed) odabran da čovječanstvu kao Božiji poslanik, prenese zaključni Božiji zakon, Časni Kur’an. Poštovati ovaj zakon znači naći svoj mir, postati srećnim kao i postati stanovnikom Dženneta. Prvi ajeti koje je melek Džibril saopštio Poslaniku s.a.v.s. glase:

‘U ime Allaha, Milostivog, Darovaoca bez traženja, Samilosnog. Čitaj u ime Gospodara svoga koji je stvorio, On je stvorio čoveka od lepljivog ugruška. Čitaj! A Gospodar tvoj je najplemenitiji. Koji je poučio perom. Poučio je čoveka onome što on nije znao’. (Časni Kur’an 96:1-6)

Ove je ajete Allah onda svrstao među prve ajete 96. sure. U toku sledećih 23 godine Poslanik s.a.v.s. je kontinuirano dobijao objave, u kojima je poruka „islama“ (značenje: Naći mir, tako što ćemo se pridržavati naredbi i zabrana koje je Allah uspostavio za dobrobit čoveka) tragačima za istinom i pravednosti saopštena u tančine. Prva sura Časnog Kur’ana je sura Al-Fatiha tj. „Nadajuća“ koja ujedno ispunjava jedno Jovanovo predskazanje iz Novog Zavjeta u kojem se spominje Knjiga sa sedam pečata. Sura Al-Fatiha sadrži u svojih sedam ajeta temeljnu molitvu za ljude koja uopšteno obuhvata sve ljudske potrebe i težnje ka nečemu. Ona na srpskom jeziku glasi:

‘U ime Allaha, Milostivog, Darovaoca bez traženja, Samilosnog. Sva hvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova,
 Milostivom, Darovaocu bez traženja, Samilosnom,
 Vladaru Sudnjeg dana.
Mi jedino Tebe obožavamo i jedino od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na Pravi put –
 na put onih kojima si dao blagodati, na koje se nije srdžba izlila, i koji nisu zalutali’.

 (Časni Kur’an 1:1-7)

Druga sura Časnog Kur’ana počinje riječima:

‘U ime Allaha, Milostivog, Darovaoca bez traženja, Samilosnog.

Elif Lam Mim. Anellahu A’lamu- Ja sam Allah, Sveznajući,

Ovo je Knjiga u koju nema sumnje; upućuje bogobojazne,

koji veruju u nevidljivo i obavljaju namaz, i udeljuju od onoga što im Mi dajemo;

 i koji veruju u ono što je objavljeno tebi i ono što je objavljeno pre tebe, i onima koji čvrsto veruju u Ahiret.

To su oni koji slede uputu svoga Gospodara i oni će biti spašeni.

 Oni koji ne veruju – za njih je jednako bilo da ih ti upozoravaš ili ne upozoravaš – oni neće verovati’.

(Časni Kur’an 2:1-7)

Časni Kur’an, dakle, potvrduje prijašnje Božije knjige u kojima je On određenim narodima  slao uputu, kao što je Tora ( Tevrat ) ili Evandelje ( Indžil ). Kur’an upućuje na to da Bog nikada neće prestati da objavljuje ljudima ono što je za njih potrebno. Ali sve što je pre Kur’ana objavljeno i što će poslije njega biti objavljeno, je u Kur’anu u principu već sadržano. Tako jedna objava kojom je Bog udovoljio Obećanom Mesiji islama, glasi:

”Sve dobro leži u Kur’anu.”

U Časnom Kuranu nema ništa što protivreči naučnim saznanjima. Bog kaže:

”Zar nećete razmisliti o Kur’anu, da je on od bilo koga drugog osim Allaha, našli biste u njemu neke protivrečnosti!”

U Časnom Kur’anu nam Allah saopštava kako je stvorio svet i čoveka i koje razvojne faze ljudi trebaju i moraju da prođu da bi došli do Savršenstva. Tako Kur’an obaveštava o ključnim situacijama koje su doživljavali Božiji poslanici od Musa a.s. (Mojsija) do Ise a.s. (Isusa) i koje se također u životu svakog čoveka pjedinačno mogu događati. Adem a.s., kako podučava Allah, nije prvi čovek nego prvi poslanik. On se nije ogrešio nego je zaboravio i tako dospeo na stranputicu. Ali mu je Bog oprostio i dao mu  reči molitve kojima je on upućen.

U Časnom Kur’anu nailazimo na mnoštvo molitvi i objašnjenja kako za fizičko  tako i za duhovno dobro čoveka. O odnosu muškarca prema ženi ili dece prema roditeljima do odnosa naroda jednih prema drugim. Časni Kur’an sadrži bezbrojna predskazanja o sudbini čovečanstva. On opominje na Sudnji dan, dan kada će čovek saznati koje grehove i greške kao i koja dobra dela je počinio. Časni Kur’an obaveštava u slikovitom jeziku o životu poslije smrti, kada će čovečija duša dalje živjeti u ahiretskim dimenzijama. Nema ništa malo ili veliko o čemu Allah u Kur’anu nije dao informaciju. Ali sve ovo se verniku otkriva samo kada se ovaj očisti od sebičnosti i samoljublja jer samo očišćeni smije dodirnuti Kur’an -”koju niko neće dotaći osim očišćenih’”(Časni Kur’an 56:80), što znači da Allah svoje tajne otkriva samo onome ko je prevazišao svoj egoizam.

Časni Kur’an ne sadrži reči poslanika Muhammeda s.a.v.s. već Allahove govorne upute poslaniku. Reči Poslanika s.a.v.s. nalazimo u knjigama hadisa. Kur’an se u odnosu na sve ostale svete spise ističe time da je Allah obećao da će ga štititi. To znači da će Kur’anske reči opstati zauvijek i da ih tako nijedan čovek neće moći promeniti. Tako Allah kaže:

”Zaista smo Mi objavili ovu opomenu i zaista ćemo je čuvati.”(Časni Kur’an 15:10).

Allah zahteva od nas da poštujemo neprolazne mudrosti i istine Kur’ana da bi postali sretnim jer se ljudska priroda na jedinstven način ogleda u njemu:

”I uči ono što ti je objavljeno od Knjige Gospodara tvoga. Ne može niko promijeniti Njegove reči, i ti nećeš naći utočište mimo Njega.” (Časni Kur’an 18:28).