Život Poslanika II Bitka kod Jarka

Kratki sadržaj

Nakon učenja Tashahhuda, T'awwuza i sure al-Fatihah, halifa hazreti Mirza Masroor Ahmad (aba) je rekao da je spominjao detalje o bitci kod Ahzaba i kako je izdaja Jevreja iz Hajbera dovela do formiranja vojske nevjernika koja namjerava da napadne i eliminiše muslimane.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik (savs) poslao Sulaita (ra) i Sufjana bin Auf Aslamija (ra) da prikupe više informacija o vojsci nevjernika; međutim, obojica su ubijeni kada ih je Abu Sufjan vidio.

Počinje kopanje rova

Hazreti Halifa (aba) je rekao da su muslimani počeli kopati jarak koristeći lopate i druge alate dobijene od Banu Quraize. Časni Poslanik s.a.v.s., podijelio je muslimane u grupe po deset za kopanje. Časni Poslanik (savs) je također učestvovao u kopanju i pomagao muslimanima. Kada hazreti Ebu Bekr (ra) i hazreti Omer (ra) nisu mogli pronaći kantu u koju bi ubacili zemlju, koristili bi svoju odjeću da odnesu zemlju.

Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bashir Ahmada (ra) koji piše:

”Bilo je teško za tako veliku vojsku da zadrži svoje kretanje u tajnosti, a onda je i obavještajni sistem Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem bio vrlo dobro organiziran. Dakle, vojska Kurejšija je tek napustila Mekku kada je Časni Poslanik (savs) primio vijest, nakon čega je okupio ashabe i zatražio savjet u vezi s tim. Na ovom konsultativnom sastanku je bio prisutan i iskreni pratilac iz Irana po imenu Salman (ra), Perzijanac.

Njegovo prihvatanje islama je već spomenuto gore. Pošto je Salman (ra), Perzijanac, poznavao nearapsku ratnu strategiju, predložio je da se oko tog dijela Medine, koji je bio nesiguran, iskopa dugačak i širok jarak, kako bi se branili. Ideja o jarku bila je novi koncept za Arape, ali pošto je saznao da je ovaj metod ratovanja općenito preovlađujući među nearapskim svijetom, Časni Poslanik (savs) je prihvatio ovaj prijedlog.

Grad Medina je donekle bio siguran na tri fronta. Zbog zidova od neprekidnog niza kuća, debelog drveća i velikih stijena, ovi frontovi su bili zaštićeni od iznenadnog napada vojske Kurejšija. Tek s fronta okrenutog prema Siriji, neprijatelj je mogao nagrnuti na Medinu. Iz tog razloga, Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio da se iskopa jarak duž nezaštićene strane Medine.

Pod svojim nadzorom, Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem dao je označiti linije jarka i podijelio jarak na segmente od po petnaest stopa svaki, nakon čega je podijelio ovo djelo na grupe od deset ashaba.

U podjeli ovih stranaka, nastala je prijateljska rasprava o tome u koju grupu će se ubrojati Salman (ra), Perzijanac. Da li bi se ubrajao među muhadžire, ili bi se zbog toga što je stigao u Medinu prije dolaska islama smatrao dijelom ensarija? Pošto je Salman (ra) bio začetnik ove ideje i uprkos starosti, bio je aktivan i snažan čovjek, obje grupe su željele da ga uključe među sebe.

Na kraju, ovo neslaganje je predstavljeno pred Časnim Poslanikom (savs). Nakon što je čuo argumente obje strane, nasmiješio se i rekao: “Salman nije ni iz jedne od ovih stranaka, već ‘Salman se ubraja među članove moje porodice’.” Od tada je Salman dobio čast da bude poznat kao član porodice Časnog Poslanika (savs).

Dakle, nakon što je plan kopanja jarka bio dovršen, ashabi su izašli na bojno polje obučeni kao radnici. Rad na iskopavanju nije bio lak zadatak, a tada je i hladno vrijeme bilo u punoj snazi, zbog čega su ashabi podnosili teške nedaće.

Štaviše, pošto su svi ostali poslovi stali, oni ljudi koji su svakodnevno zarađivali za kruh i puter, a takvih je bilo mnogo među ashabima, bili su primorani da podnose i nedaće gladi. Nadalje, pošto ashabi nisu imali sluge i robove, svi su morali raditi svojim rukama.

Unutar ovih desetorice, došlo je do dalje podjele poslova, gdje bi neki ljudi kopali, a drugi bi ovu iskopanu zemlju i kamenje punili u korpe koje su nosili na ramenima i bacali. Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bi većinu svog vremena provodio u blizini jarka i često bi se pridružio ashabima u kopanju i transportu zemlje.” (Život i karakter Pečata Poslanika (savs), Vol. 2 , 451-453)

Učešće Časnog Poslanika (savs) u kopanju jarka

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je zapisano da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, recitirao neke pjesničke stihove, kako bi se održalo raspoloženje ashaba dok su radili. Časni Poslanik (savs) je rekao: ‘ O Gospodaru naš! Pravi život je život na ahiretu. Učini tako Tvojom milošću da ensarije i muhadžiri budu blagoslovljeni Tvojim oprostom i blagodati u životu na ahiretu.”

Na to bi ashabi odgovarali govoreći: ‘ Mi smo oni koji su se zakleli na Muhammedovoj ruci, da ćemo nastaviti da se borimo u džihadu sve dok dah života ne ostane u nama.’

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je, prema predajama, Časni Poslanik (savs) viđen tog dana kako sam nosi iskopanu zemlju i mogao je biti srcem recitujući poetske dvostihove dok je to činio, moleći Boga za Njegovu pomoć u svakom retku. U stvari, zabilježeno je da je Časni Poslanik (savs) recitirao ove dvostihove dok je izduživao kraj svakog reda.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je naporno radio, sjeo da se malo odmori i zaspao. Hazreti Ebu Bekr (ra) i hazreti Omer (ra) su stajali uz njega pazeći da niko ne prođe i probudi ga. Kada se Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, probudio malo kasnije, upitao je zašto ga nisu probudili, a onda je Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odmah ponovo počeo raditi.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da je, prema predajama, hazreti Zeid bin Sabit (ra) radio svoj dio u kopanju jarka, ali kako se umorio, na kraju je zaspao u jarku. Vidjevši da je zaspao, jedan od ashaba je razigrano uzeo njegov alat. Kada se Zejd (ra) probudio i nije mogao pronaći svoj alat, zabrinuo se dok su ga ashabi zabavljeno promatrali.

Kada je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem za ovo saznao, upitao je Zeida (ra) na zabavan način da li je toliko duboko zaspao da više nije svjestan svojih stvari. Zatim je Časni Poslanik (savs) upitao da li neko zna gdje su Zejdove (ra) stvari na kojima je jedan od muslimana rekao da ih ima. Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao da muslimana ne treba tjerati da brine na ovaj način.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da postoje različiti izvještaji o tome koliko je vremena bilo potrebno za kopanje jarka, međutim većina se slaže da je za to potrebno 15 do 30 dana. Ovaj jarak je bio dug oko 3,5 milje, širok 13-14 stopa i dubok 10-11 stopa. Ovaj jarak je ostao stotinama godina nakon čega su ga ljudi polako počeli puniti, a stalna kiša u dolini Bathan također ga je napunila, pretvarajući ga u potok. Do 9. stoljeća zabilježeno je da od stvarnog jarka nije ostao nikakav trag.

Čuda i velika predskazanja tokom ovog vremena

Hazreti Halifa (aba) je rekao da su se prilikom kopanja jarka dešavala i određena čuda. Čuveni događaj je da su, dok se kopao jarak, ashabi naišli na veoma kamenito područje i nisu mogli da ga prokopaju. Kada su otišli kod Časnog Poslanika s.a.v.s. da izvijeste o tome, Časni Poslanik s.a.v.s. je uzeo pijuk sam i udario u zemlju zbog čega se kamenito područje razbilo.

Prema drugim predajama, Časni Poslanik s.a.v.s. je tražio da mu se donese malo vode u koju je umiješao malo svoje pljuvačke, a zatim njome poprskao kameni prostor. Prenosi se da je kada je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem to učinio, kamenito područje postalo mekano i pretvorilo se u pijesak.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da postoji još jedan događaj u kojem je hazreti Salman Perzijanac (ra) imao problema da razbije kamen. Časni Poslanik s.a.v.s. je uzeo pijuk od njega i udario u stjenu što je izazvalo varnice i komad kamena se razbio, na kojem je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem proslavio Allaha, a ashabi su ga slijedili.

Zatim ga je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem ponovo udario, uzrokujući varnice i Časni Poslanik s.a.v.s. je slavio Allaha i ashabi su ga slijedili, a onda se isto dogodilo i treći put i cijela stjena se razbila. Hazreti Salman Perzijanac (ra) je upitao Časnog Poslanika s.a.v.s. o svjetlosti koja bi emanirala svaki put kada bi Časni Poslanik (savs) udario u stjenu.

Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je rekao:  ‘Jeste li i vi vidjeli svjetlo? ‘ na što je hazreti Salman Perzijanac (ra) odgovorio da je zaista vidio svjetlo. Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao: ‘ Prvi put kada je palo svjetlo vidio sam dvorce Hira i Kisra i Džibril (as) mi je rekao da će ih moj narod prestići. Kad je drugi put palo svjetlo, vidio sam crvene dvorce Rima i Džibril (as) mi je rekao da će ih moji ljudi prestići.

Treći put kad je palo svjetlo, pokazani su mi dvorci San'a i Džibril (as) mi je rekao da će ih moji ljudi prestići. Tako radosne vijesti za vas! ‘ Hazreti Salman Perzijanac, (ra), koji je vidio ove dvorce, potvrdio je tačnost s kojom je Časni Poslanik, s.a.v.s., opisao dvorce i rekao da je to zasigurno istinito obećanje.

Zatim je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem objasnio da će se ove pobjede dogoditi nakon vremena Časnog Poslanika s.a.v.s. Licemjeri su se rugali ovom obećanju pitajući se kako se takvo obećanje može dati u takvom stanju straha i bespomoćnosti, pitajući se kako su mogli zamisliti da prestignu takva mjesta iz Medine, dok je njihovo stanje bilo takvo da su kopali jarak da ga zaštite.

Hazreti Halifa (aba) je rekao da Uzvišeni Allah opisuje ovo stanje licemjera u Časnom Kur'anu kada kaže: ”A kada su licemjeri i oni u čijim srcima je bila bolest rekli: ‘Allah i Njegov Poslanik nam nisu obećali ništa osim zablude.’  (Kur'an Časni, 33:13)

Hazreti Halifa (aba) je rekao da su u roku od nekoliko godina, za vrijeme halifata hazreti Ebu Bekra (ra) i hazreti Omera (ra), upravo ova mjesta i dvorce osvojili muslimani i da su ti isti muslimani koji su smatrani bespomoćnima postali njihovi čuvari.

Hazreti Halifa (aba) je citirao hazreti Mirzu Bashir Ahmada (ra) koji piše:

„U ovom stanju nevolje i teškoća, dok se kopao jarak, iskopan je kamen koji je jednostavno odbijao da se razbije. Stanje ashaba je bilo da su zbog trodnevnog neprekidnog gladovanja pali u nesvijest. Nesposobni da uspiju u ovom zadatku, konačno su se predstavili pred Časnim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem i rekli:  “Postoji jedan kamen koji se ne lomi.”

U to vrijeme, Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je također vezao kamen na stomak zbog gladi, ali je odmah otišao tamo na njihov zahtjev i podigavši ​​sjekiru, udario u kamen, u ime Allaha. Kada je gvožđe udarilo o kamen, proletela je iskra, na koju je Časni Poslanik (savs) glasno rekao:  “Bog je najveći!”  Zatim je rekao:  „Dodijeljeni su mi ključevi kraljevstva Sirije.

Bogami, u ovom trenutku, gledam palate od crvenog kamena u Siriji.”  Njegov udar je donekle zdrobio dio kamena. Časni Poslanik, s.a.v.s. je po drugi put vitlao sjekirom u ime Allaha, što je ponovo izazvalo iskru, na koju je Časni Poslanik (savs) rekao:  “Bog je najveći!”  Zatim je rekao: „Ovaj put su mi dodeljeni ključevi Perzije, a ja sam svedok bjelih palata Madaena.”

Sada je stena u velikoj meri slomljena. Časni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zamahnuo je sjekirom i treći put, što je rezultiralo još jednom iskrom i Časni Poslanik (savs) je rekao:  “Bog je najveći!”  Zatim je rekao: „Sada sam obdaren ključevima Jemena, i tako mi Boga pokazuju kapije Sane u ovo vrijeme.”  Konačno, stijena je potpuno razbijena. U drugoj predaji se navodi da je Časni Poslanik (savs) u svakoj prilici glasno obznanio Božiju veličinu i nakon što bi ashabi upitali, on bi ispričao svoje vizije.

Nakon što je ova privremena smetnja otklonjena, ashabi su se ponovo uključili u posao. To su bile vizije Časnog Poslanika (savs). Drugim riječima, tokom ovog vremena nevolje, Uzvišeni Allah je stvorio duh nade i oduševljenja među ashabima pokazujući Časnom Poslaniku (savs) vizije budućih pobjeda i prosperiteta muslimana.

Međutim, očigledno u to vrijeme, okolnosti su bile toliko teške da su licemjeri Medine, čuvši ova obećanja, ismijavali muslimane govoreći:  „Oni nemaju snage čak ni da izađu iz svojih domova a sanjaju o carstvu Cezara i Hosrova.”  Međutim, po Božjoj procjeni, sve ove blagodati su bile određene za muslimane. Dakle, ova obećanja su ispunjena u svoje vrijeme.

Neki su se ispunili u posljednjim danima Časnog Poslanika S.a.v.s., dok su se većina ispunili u eri njegovog Hilafeta, i tako su postali izvor povećanja muslimana u vjeri i zahvalnosti.”(Život i karakter Pečata Poslanika (savs), Vol. 2, str. 455-456)

Hazreti Halifa (aba) je dalje citirao hazreti Mirzu Bašira Ahmada (ra) koji opisuje još jedno čudo koje se tom prilikom dogodilo. On piše:

I tom prilikom, vjerni ashab Časnog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, po imenu Džabir bin Abdullah, (ra), primijetio je znakove slabosti i gladi na licu Časnog Poslanika s.a.v.s. i zatražio dozvolu da nakratko ode kući na kratko. Po dolasku kući, Džabir (ra) je rekao svojoj ženi:  “Čini se kao da je Časni Poslanik (savs) u velikoj nevolji zbog velike gladi. Imate li nešto za jelo?”

Ona je odgovorila:  “Da, imam malo ječmenog brašna i jednu kozu.”  Džabir (ra) kaže:  “Zaklao sam kozu i umijesio brašno u tijesto. Zatim sam rekao svojoj ženi: ‘Ti pripremi hranu, dok se ja izložim pred Časnim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem i zamolim ga da dođe.'”  Moja žena je rekla:  “Gledaj, nemoj me sramotiti. Hrane je jako malo.

Nemojte dovoditi previše ljudi zajedno sa Časnim Poslanikom sallallahu alejhi ve sellem.”  Džabir (ra) dalje priča:  “Otišao sam i skoro šapatom se podredio Časnom Poslaniku (savs), ‘O Allahov Poslaniče! Imam malo mesa i ječmenog tijesta i zamolio sam ženu da pripremi hranu. Zamolio bih vas da dođete sa nekoliko ashaba i jedete u našoj kući.”

Časni Poslanik (savs) je rekao:  “Koliko hrane imate?”  Ja sam naveo da imamo toliki iznos. Časni Poslanik (savs) je rekao:  “To je mnogo.”  Zatim je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem bacio pogled oko sebe i povikao iz sveg glasa:  “O društvo ensarija i muhadžira! Hajde. Džabir nas je pozvao na ručak. Hajdemo da jedemo.”  Na ovaj glas, oko 1.000 glađu ashaba pridružilo se Časnom Poslaniku (savs).

Časni Poslanik (savs) je uputio Džabira (ra): „Idi brzo kući i reci svojoj ženi da dok ja ne dođem, ne treba da skida lonac sa štednjaka, niti da počne da priprema hljeb.”  Džabir je odmah požurio kući i obavijestio svoju ženu. Jadna gospođa se jako zabrinula, jer je hrane bilo dovoljno samo za nekolicinu, a pošto je mnoštvo ljudi bilo na putu, nije znala šta da radi.

Međutim, kada je Časni Poslanik sallallahu alejhi ve sellem stigao, on se vrlo smireno pomolio i rekao:  “Sada počnite da pečete hljeb.”  Nakon toga, Časni Poslanik (savs) je počeo polako dijeliti hranu. Džabir (ra) priča: „Kunem se tim Bićem, u čijoj je ruci moj život, da je ova hrana bila dovoljna za sve i da su se svi najeli. Naš lonac je još ključao, a tijesto nije u potpunosti potrošeno.” ”(Život i karakter Pečata Poslanika (savs), Vol. 2 , str. 456-457)

Hazreti Halifa (aba) je rekao da će i ubuduće pričati o događajima iz bitke kod Ahzaba.

Apel za dove

Hazreti Halifa (aba) je ponovo pozvao sve da se usredsrede na dove. Hazreti Halifa (aba) je molio da Allah poveća vjeru svih Ahmadija ma gdje bili, bilo u Bangladešu, Pakistanu ili drugim zemljama. Neka zaštiti svakog Ahmadi muslimana od svakog zla. Neka zaštiti svijet od vatre prema kojoj juri. Neka se Allah smiluje. Allah ima moć nad svim stvarima, i ako se svijet okrene reformi, onda ih Allah Svemogući još uvijek može spasiti od ovih nesreća. Neka im Uzvišeni Allah podari razum i razumijevanje.