Poslije učenja Tashahhud-a, Ta’vvuz-a i sure Al-Fatiha, hazreti Halifatul Mesih V a.t.b.s. je rekao: hazreti Ammar bin Jasir je bio predan ashab Časnog Poslanika s.a.v.s. (iz ranih dana islama). Njegov otac, hazreti Jasir, bio je potomak Qathani plemena, i porijeklom iz Jemena. On je došao u Meku skupa sa svojom dvjicom braće, Harisom i Malikom. Kasnije su se Haris I Malik vratili u Jemen dok je hazreti Jasir ostao da živi u Meki i postao je drug Abu Huzaife Makhuzumi. Abu Huzaifa ga je oženio svojom robinjom, hazreti Sumajjom. Hazreti Ammar bin Jasir se rodio iz tog braka. Hazreti Ammar i hazreti Jassir su ostali uz Abu Hauzaifu do njegove smrti.
Po dolasku islama, hazreti Jasir, hazreti Sumajja, hazreti Ammar i njegov brat hazreti Abdullah bin Jasir su primili islam. Hazreti Ammar prenosi: ‘Mi smo se predstavili pred Časnim Poslanikom s.a.v.s. On nam je rekao o islamu i mi smo primili islam. Mi smo tamo ostali do noći i onda u tajnosti napustili Dar-e-Arqam.’
Hazreti Ammar bin Jasir je bio među onim slabim ljudima Meke, koji su bili proganjani poslije primanja islama da bi ih prisili da se povrate iz svoje vjere.
Kurejšije su ga (kao i ostale slabe ljude) oštro proganjali na jakoj vrelini usred dana, da ih prisile da napuste svoju vjeru. Hazreti Ammar bin Jasir je imao velike modrice i ožiljke na leđima kao rezultat tog mučenja koje su mu zadali Kurejšije Meke na vrelom suncu usred dana. Idoopoklonici su hazreti Ammara zapaili na vatri. Kad je Časni Poslanik s.a.v.s. prolazio pored hazreti Ammara, stavio je svoju ruku na njegovu glavu i rekao: ‘O vatro! Budi hladna i postani sredstvo sigurnosti za Ammara kao što si bila za Ibrahima!’
Jedanput je Časni Poslanik s.a.v.s. prolazio kroz dolinu Meke i vidio da muče Ammara i njegovu majku. Hazreti Jasir je pitao: ‘Hoće li prema nama uvijek ovako postupati?’ Časni Poslanik s.a.v..s je rekao hazreti Jasiru: ‘Budi strpljiv!’ I takođe je molio Allaha: O Alahu! Oprosti Jasiru i njegovoj porodici, Ti si sigurno tako učinio.’ Idolopklonici su mučili hazreti Ammara zagnjurujući mu glavu u vodu.’ Zapravo bi mu potopili glavu u vodu i udarali ga. Ovo je slična vrsta mučenja koju sada ljudima zadaju neprjatelji ili određene vlade onima koji su pod optužbom da su počinili prijestup. Međutim, hazreti Ammar je daleko gore mučen. Pleme Bani Makhuzm su Ammara, njegovog oca Jasira i njegovu majku Sumaijju okrutno mučili, kojima je Summaijja neko vrijeme bila sluga; slušajući iznošenje o tome tijelo zadrhti. Na kraju je Jasir umro kao posljedica ovog mučenja. Uz to je Abu Đehel nemolosrdno probio kopljem gornji dio tijela starije Sumaijje, što je probilo njeno tijelo i došlo do njenih privatnih dijelova. Zato je ova nevina žena drhtala i na mjestu umrla.
U jednoj od svojih knjiga, Chashma Ma’rafat, Obećani Mesija a.s. je naveo neke isječke iz knjige o životu Časnog Poslanika s.a.v.s., koju je napisao jedan hindu, Parkash Devji. Obećani Mesija a.s. je savjetovao svom Džematu da kupe ovu knjigu i pročitaju je jer ju je napisao nemusliman. Ova knjiga daje jasno iznošenje o ovom mučenju.
Sufijan penosi iznošenje svog oca da je hazreti Ammar r.a. bio prvi koji je u svojoj kući osnovao džamiju za namaz. Hazreti Ammar bin Jasir r.a. je boravio u kući hazreti Bubashir bin ‘Abdul Munzir-a r.a. kad je iselio u Medinu. U toku gradnje Poslanikove džamije, Ammar bin Jasir bi nosio dva kamena kad su drugi nosili samo jedan. Jednaput je Časni Poslanik s.a.v.s. išao pored njega i uklonio je prašinu s glave hazreti Ammara r.a. i rekao: ‘Kako je tužno! Pobunjenička grupa će ga ubiti. Ammar će ih pozivati Bogu a oni će njage pozivati vatri.’ Hazreti Ammar je uvijek činio dovu: ‘Ja tražim utočište kod Svemogućeg Boga od zlih zavjera.’
Hazreti Ammar je bio bolestan i u tom stanju je radio dok se oporavljao od bolesti i slabosti. Vidjevši ovo, Časni Poslanik s.a.v.s. izbacio cigle iz ruku hazreti Ammara i naredio mu da se odmori.’ Tako da ovi ljudi nisu željeli da budu lišeni činjenja usluga čak i u stanju jake slabosti.
Hazreti Hakam bin Utaibah prenosi: ‘Ja sam bio tamo u vrijeme između rađanja sunca i sredine dana kad je Časni Poslanik s.a.v..s. stigao u Medinu. Hazreti Ammar je rekao: ‘Trebamo napraviti mjesto u hladu za Časnog Poslanika s.a.v.s. gdje može sjesti, odmoriti se i obaviti namaz.’ Tako je hazreti Ammar skupio neko kamenje i postavio temelj Mesđidi Quba. Ovo je bila prva džamija koja je bila sagrađena i hazreti Ammar je bio taj koji je ovo uradio.’ Hazreti Ibn-e-‘Umar kaže: ‘Ja sam vidio hazreti Ammara u bici na Jamamai. On je stajao na visokom nasipu i pozivao muslimane. Bio je vrlo hrabar čovjek. On je rekao: ‘O muslimani! Zar bježite od Dženneta!? Ja sam Ammar bin Jasir, dođite k meni’ Hazreti Ibn Umar kaže: ‘Ja sam ga gledao i vidio sam da mu je jedno uho duboko prerezano i da visi. Uprkos svemu ovome, hazreti Ammar je bio zadubljen u borbi.’ U pogledu istog povređenog uha, Tarik bin Shabab kaže: ‘Neko iz plemena Banu Tamim se rugao Ammaru zbog njegovog unakaženog uha. Hazreti Ammar je odgovorio: ‘Ti vrijeđaš moje najljepše uho.’ To jest, ti se meni rugaš zbog uha koje je žrtvovano u borbi radi Svemogućeg Allaha. Ovo moje uho je najbolje uho.
Časni Poslanik s.a.v.s. je jendom rekao: ‘Ko god ima neprijateljstvo prema Ammaru, onda će Allah prema takvoj osobi postati takav neprijatelj i ko god ima kivnost protiv Ammara, onda će Allah imati kivnost protiv takve osobe.’
Hazreti Ali prenosi i kaže da je sjedio sa Časnim Poslanikom s.a.v.s. kad je hazreti Ammar bin Jasir pitao može li doći naprijed. Časni Poslnaik s.a.v.s. mu je dozvolio i rekao: ‘Dobro došao o čisti i čestiti čovječe!’, tako da je ovo bila čast koju mu je Časni Poslanik s.a.v.s. dao.
Hazreti Ajša prenosi da je Časni Poslanik s.a.v.s. rekao kad god je Ammar trebao odlučiti između dviju odluka on bi uvijke posvajao mudruju mogućnost.
Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao da vjera teče venama Ammara bin Jasira, to jest on je potpuno udubljen u vjeru. Hazreti Ammar bn Jasir se ubraja među one kojima je Svemogući Allah dao utočište protiv šejatan.
Hazreti Omer je jednom odredio hazreti Ammara bin Jasira za guvernera Kufe i kasnije je, poslije nekih prigovora ljudi Kufe, hazreti Omer r.a. otpustio hazreti Ammar bin Jasira odatle. Hazreti Omer r.a. ga je kasnije pitao: ‘Jesi li bio nezadovoljan mojim otpuštanjem?’ Hazreti Ammar je odgovorio: ‘Pošto si pitao, u vrijeme kad is me odredio, nisam bio zadovoljan a ti si me ipak odredio i ja sam to iz poslušnosti prihvatio. Tako takođe nisam bio zadovoljan kad si me otpustio. Naravno, to mi nije bilo drago, ali ja sam šutio i u cjelosti se pokorio čak i kad sam bio otpušten’- do te mjere da je on izrazio šta mu je bilo u srcu samo kad ga je hazreti Osman r.a. lično pitao o tome.
Kad su podli licemjeri i pobunjnici izazvali pobunu u Medini protiv hazreti Osmana, nažalost, iz svoje naivnosti oni su takođe zaveli i prevarili hazreti Ammar bin Jasira, premda ih on nije fizički podržao, Ammar bin Jasir je pao na prevaru zato što nije bio dobro obaviješten u polju politike. Međutim, Ammar bin Jasir nije praktično učestvovao u pobuni. Iako je bio prisutan u Medini kad je napadnuta, osim što je tiho sjedio kod kuće i nije učestvovao u suprotstavljenim pobunjenicima, praktično on nije uzeo nikakvo učešće u buni (prema tome, njegova jedina slabost je da se nije aktivno suprotstavio pobunjenicima koji su napali Medinu). Međutim, on je bio potpuno nevin o prijestupu koji su počinili pobunjenici.
U haifatu hazreti Alija r.a., hazreti Ammar bin Jasir se borio skupa sa hazreti Alijem r.a. u bici na Siffin-u i u bici na Đamal-u. Abu Al-Bakhtri prenosi da je prilikom bitke na Siffin-u, hazreti Ammar bin Jasin rekao: ‘Donesite mi milijeka jer Časni Poslanik s.a.v.s. mi je rekao da će zadnje piće koje ću piti biti mlijeko.’ Tako mu je doneseno mlijeko i hazreti Ammar bin Jasir ga je popio i onda otišao da se bori dok nije bio ubijen. U drugom kazivanju se kaže kad je mlijeko bilo doneseno hazreti Ammaru bin Jasir r.a. on se smijao i rekao: ‘Časni Poslanik s.a.v.s. je rekao da će zadnje piće koje budem pio biti mlijeko.’ I zato je bio sretan činjenicom da je bio ubijen u takvom stanju. Prilikom bitke na Siffin-u, hazreti Ammar bin Jasir r.a. je rekao: ‘Džennet leži pod sjajem sablje i žedni će stići do izvora. Danas ću se ja sresti sa svojim dragim i danas ću se sresti sa Časnim Poslanikom s.a.v.s. i njegovim ashabima.’ Dok je putovao prema Siffin-u, na ivici rijeke Eufrat, hazreti Ammar bin Jasir r.a. je rekao: ‘O Allahu! Da sam znao da je u Tvojim očima napoželjnije djelo da sebe bacim sa ove planine ja bih onda to uradio…Ja samo učestvujem u ovoj bici s ciljem da steknem Tvoje zadovoljstvo. Ja želim da ne učiniš da budem neuspješan i ja samo tražim Tvoje zadoovljstvo.’
Hazreti Ammar je umro u toku ere halifata hazreti Alija r.a. u toku bitke na Safeen u Safar-u 37 godine po hidžri sa 94 godine starosti. Preneseno je takođe da je prema nekim proračunima imao 92 ili 93 godine. Hazreti Ammar bin Jasir je sahranjen u Safeen-u. Hazreti Ali r.a. je predvodio dženazu za hazreti Ammar bin Jasir i za Hashim bin Atba i držao hazreti Ammara bin Jasir bliže sebi a Hashim je bio stavljen ispred hazreti Ammara. On je onda proučio Tekbir nad obojicom 5,6 ili 7 puta, zaredom.
Ovo su bili ashabi koji su se borili za istinu i žrtvovali svoje živote za to. Da Svemogući Allah uzdigne njihov položaj. Tu ima još nekoliko iznošenja i kazivanja u pogledu njega i ja ću ih, ako Bog da spomenuti u budućnosti.