Obećani Mesija a.s.
Puno ime Ahmada a.s., osnivača Ahmadija muslimanskog džamat bilo je hazreti Mirza Gulam Ahmad a.s. Rođen je 1835. godine u poljoprivrednom Pundžabu, Kadijanu, Indija. Njegov otac je bio Mirza Ghulam Murtaza. Bio je rođen kao blizanac, u petak. Njegova sestra bliznakinja umrla je malo posle rođenja. On je bio rođen u doba mraka džahilijeta odnosno neverstva, kada se malo brige pridavalo učenju.
U vreme vladavine Sika, ako bi osoba primila pismo od prijatelja, morao bi sebe izložiti priličnom naporu da ga pročita i pisma bi često ostajala zadugo nedešifrovana zbog toga. Mnogi iz više klase su ostali nepismeni tokom celog života. Ali kako je to bila volja Sveznajućeg da je hazreti Ahmad a.s. trebao biti pripremljen da provede važnu Božiju misiju, on je usadio u glavu Ahmadovog oca da treba osigurati neku mogućnost za njegovo obrazovanje.
Tako se dogodilo da, uprkos svim ovosvetskim brigama, čak u to vreme neznanja, njegov otac nije zanemario potrebu da osigura sredstva za njegovo obrazovanje koje je smatrano dovoljnim u to vreme. On je još bio dete kad je njegov otac uposlio jednog učitelja po imenu Fazillahi. Od njega je naučio čitati Časni Kur’an i nekoliko perzijskih knjiga.
Kada je imao 10 godina, za njega je bio unajmljen drugi učitelj, Fazal Ahmad, koji je bio vrlo dobar i pobožan čovek i prema hazreti Ahmadovoj a.s. vlastitoj proceni, učio ga je s velikom marljivošću i pažnjom. sa njim je pročitao nekoliko knjiga arapske gramatike. Kad je imao 17 ili 18 godina, bio mu je unajmljen još jedan učitelj po imenu Gul Ali Šah. Od njega je naučio više o arapskoj gramatici, a također je proučavao logiku i filozofiju.
Hazreti Mirza Gulam Ahmed a.s., je sve svoje vreme posvetio proučavanju Časnog Kur’ana i životu u molitvi i predanosti. Bio je duboko zadubljen u proučavanje Kur’ana i često je bio viđen u džamiji žarko i ponizno se moleći Bogu, tako da su ga ljudi imali običaj zvati ‘Masiitar’, što znači osoba koja je zaljubljena u džamiju. Bilo mu je samo 40 godina kad se 1876. godine njegov otac razboleo i premda bolest nije bila ozbiljna, od Boga mu je došla objava na arapskom jeziku, koja je u prevodu značila:”Kunem se noću; a šta ti znaš šta će se dogoditi u toku noći.”
Iz ovog je razumeo da je ova objava predskazivala smrt njegovog oca, koja je trebala da se dogodi posle akšama. Ovo je bila prva usmena objava koja mu je došla, premda je pre ovog imao mnoge istinske snove, koji su se jasno ispunili u svoja odgovarajuća vremena, a čemu su bili svedoci čak pripadnici hindu i sik vera.
Njegove moralne osobine su bile na viskom nivou. Njegova redovna navika da najveći dio svoje hrane razdeli siromašnima. Ponekad bi za sebe ostavio samo mali deo lepinje, ne više od 70 grama po težini. Drugi put bi opet podelio svu svoju hranu i sam bi ostao s nekoliko zrna pečenog semena. Tako se oko njega skupljalo nekoliko siromašnih ljudi koji su postali njegovi stalni drugovi. U ovo vreme Obećani Mesija je započeo svoj rad u službi islama šaljući članke raznim novinama u kojima je opovrgavao napade hrišćana i arijasa protiv islama. Ovim je njegovo ime postalo popularno u narodu, ali je on nastavio živeti povučen i retko bi se pojavljivao u javnosti. Svo svoje vreme je provodio u malom natkrivenom džamijskom prolazu ili u kući.
Godine 1882. hazreti Mirza Gulam Ahmed a.s. je prvi put saznao, putem objave, da je Allah njega odredio da bude uzvišeni Reformator i da pred njim stoji dug i težak zadatak. Godine 1889. on je, po Božijoj naredbi, utemeljio pobožnu zajednicu poznatu kao Ahmedija pokret u islamu.
Uviđajući da je Islam napadnut sa svih strana, blagostanje muslimana na niskim granama, da vera uzmiče sumnjama, a da je religija samo površna, on je poduzeo odbranu i tumačenje Islama, prvo u svom epohalnom delu Brahin-i -Ahmadija, koje je kasnije prošireno u pet tomova.
On je rekao da je Islam živa religija, da čovek koji je sledi može uspostaviti kontakt sa svojim Stvaraocem. Učenja sadržana u Časnom Kur’anu i Zakonu nastalom iz Islama imaju za cilj podići čoveka do moralnog, intelektualnog i duhovnog savršenstva.
On je zatim objavio da ga je Bog odredio za Mesiju, kako je i spomenuto u predskazanjima Biblije i Časnog Kur’ana. U 1889. godini počeo je primati prve pristalice u svoju Zajednicu, koja je sada uspostavljena u više od 213 zemalja širom sveta.Napisao je preko 80 knjiga od kojih je većina na urdu, dok su neke napisane na arapskom i perzijskom jeziku. Godine 1901. vršen je popis stanovništva. Obećani Mesija a.s. je izdao nalog svojim sledbenicima s uputom da se u popisni materijal izjašnjavaju pod titulom Ahmadi muslimani. Tako je razlikovao svoje sledbenike među ostalim muslimanima dodeljujući im titulu Ahmadi.
U deset sati i trideset minuta, ujutru, 26.maja 1908. godine njegova časna duša je otišla svom Uzvišenom Gospodaru, čijoj religiji je posvetio sav svoj život, služeći na tom putu. Allahu pripadamo i Njemu ćemo se vratiti. Svo vreme na njegovim usnama bila je samo jedna reč, a ta reč je bila “Allah”. Bio je poslan od Boga kao ispunjenje predskazanja sadržanih u Bibliji, Časnom Kur’anu i hadisima, sa posebnim zadatkom ponovnog otkrivanja islama u njegovoj prvobitnoj čistoći i lepoti, i da ljude vrati natrag njihovom Stvaraocu.