Ljudi izvrsnih osobina
Kratki sadržaj
Poslije proučenog Šehadeta, Euze i Sure El- Fatihe Hazreti Halifatul Masih V ( da Allah bude njegov pomoćnik) je rekao:
Nastavit ću da govorim o životima ashaba koji su učestvovali na Bedru.
Prvi ashab kojeg cu spomenuti je Hazreti Katadah bin Nu’man Ensarija (ra). Hazrat Katadah (ra) je pripadao klanu Banu Zafar iz Ensarijskog Hazrađ plemena. Hazreti Katadah (ra) je imao priliku da učestvuju u Bait-i-Akaba zajedno sa 70 Ensarija. Hazreti Katadah (ra) bio je jedan od strijelaca kojeg je postavio Časni Poslanik (s.a.v.s.). Učestvovao je u bitkama na Badru, Uhudu, Hendeku i u drugim kasnijim bitkama zajedno sa Časnim Poslanikom (savs).
Oko Hazreti Katade je pogodila strijela povodom bitke na Uhudu zbog čega mu je oko ispalo iz glave. Došao je do Poslanika (savs) i rekao: “Allahov Poslaniče! Moje oko je izašlo. ”Časni Poslanik (savs) je stavio oko natrag sa svojom rukom i počeo je opet da vidi na njega. Ovo oko bilo je oštrije i boljeg vida od drugog oka čak i u starosti. Prema drugom hadisu, Časni Poslanik (savs) je stavio pljuvačku na to oko zbog čega je postao još bolji od drugog oka i upravo je iz tog razloga Hazreti Katada (ra) kasnije postao poznat pod naslovom Zul- Ain, tj. posjednik oka.
Hazreti Katadah (ra) je učestvovao zajedno sa Časnim Poslanikom (savs) u svim bitkama, uključujući bitku kod Hendeka [rova]. Povodom osvajanja Meke, zastava plemena Banu Zafara bila je u rukama hazreti Katade (ra). Preminuo je u šezdeset petoj godini, u 23 poslije Hidžre. Hazreti Omer (ra) mu je klanjao dženazu u Medini.
Hazreti Halifatul Masih V (aba) je naveo dugu priču u vezi gdje su neki licemjeri pokušali lažno da okrive uglednog muslimana da je ukrao nešto. Hazreti Katada (ra) je bio jedan od onih koji su istraživali u vezi ovog slučaja a licemjeri su ga optuživali da je bez dokaza nepropisno pripisao ovu krađu. Ovo je jako uznemirilo hazreti Katadah (ra). On je ovo rekao svom amidži koji je rekao: “Allah je naš pomagač.” Prošlo je samo malo vremena od kada se održao ovaj razgovor i slijedeći ajeti u Časnom Kur’anu su bili objavljeni:
“Mi smo tebi sigurno objavili Knjigu sa istinom, da možeš suditi među ljudima po onom čemu te je Allah podučio. A ti se ne zauzimajza one koji iznevjere povjerenje.”
“ I ne zauzimaj se za one koji su izdajnici svoje duše. Sigurno, Allah ne voli onog ko je strogi izdajnik (i) grješnik.”
“Oni se kriju od ljudi, ali se ne mogu sakriti od Allaha; i On je s njima kad noću govore o stvarima koje On ne voli. A Allah opkoljava ono što oni rade.”
“ Vidi! Vi ste oni koji su se zauzimali za njih u ovom životu. A ko će se zauzimati za njih kod Allaha na Sudnjem danu, ili ko će biti zastupnik njihov?”
“A ko god učini zlo ili nasilje svojoj duši, i onda traži oprost od Allaha, naći će da Allah najviše prašta, (i) milostiv je.”
Onda Allah kaže: “ A ko god zarađuje grijeh, zarađuje ga samo protiv sebe. A Allah ima trajno znanje (i) mudar je.
A ko god napravi grešku ili grijeh, pa onda za to lažno optuži nevinu osobu, zaista nosi (teret za) klevetu i očiti grijeh.“
“A da nije bilo Allahove dobrote prema tebi i Njegove milosti, grupa njih su htjeli da te zavedu. Zapravo, oni ne zavode nikog osim sebe i oni tebi uopće ne mogu naškoditi. Allah je tebi objavio Knjigu i mudrost i učio te onom što ti nisi znao, a velika je Allahova blagodat prema tebi. Nema nikakva dobra u mnogim njihovim tajnim savjetovanjima, osim ako savjetuju davanje sadake ili činjenje dobrih djela ili pravljenje mira meðu ljudima. A ko god to čini, tražeći Allahovo zadovoljstvo, Mi ćemo mu uskoro dati nagradu veliku.”
Rezultat ovoga je bio da su ljudi Banu Ubairaka priznali svoju krađu. Vratili su oružje Časnom Poslaniku (savs) koji ga je zatim vratio Rifahi, koji je bio pravi vlasnik. Kada su otkriveni ovi ajeti iz Kur’ana, Bušair, jedan od braće na kojem je bila sumnja da je licemjer, otišao je da se pridruži idolopoklonicima i ostao je kod Sulafe bint Sa’ada. Tada je Svemogući Allah otkrio sljedeće ajete:
“ A ko god se suprotstavi Poslaniku nakon što mu je uputa postala jasna, i slijedi drugačiji put nego što je put vjernika, Mi ćemo ga okrenuti istom pravcu gdje je on krenuo i uvest ćemo ga u Džehennem; a zlo je to odredište. Sigurno, Allah neće oprostiti da išta drugo Njemu smatrate ravnim, ali će oprostiti ono pored toga kome On hoće. A ko god smatra bilo šta drugo ravnim Allahu, sigurno je daleko zalutao.”
Kada je Bušair napustio Islam i otišao da živi sa Sulfah, koji je bio idolopoklonik, i on ga je poslije izbacio ovo je bio kraj licemjera i idolopoklonika.
Hazreti Abu Said Khudri kaže da je jednom prilikom Abu Katadah proveo cijelu noć učeći suru El- Ihlas. Kada je Časni Poslanik (savs) o tome obaviješten, Časni Poslanik (savs) je rekao: „Kunem se Njim u čijim je rukama moj život, Sura El Ikhlas je jednaka polovini ili jednoj trećini Kur’ana.“ Tj. odnosi se na Allahovo Jedinstvo, što su u stvari učenja koja se nalaze u Kur’anu.
Ebu Salamah kaže da je hazreti Ebu Hurejra (r.a.) prenio hadis od Časnog Poslanika (savs), jednom kad je rekao: “U petak dolazi vrijeme da ako musliman bude predan u molitvi i traži naklonosti Svemogućeg Allaha, tada će mu Allah sve to odobriti. “Hazrat Ebu-Hurejra je tada svojim rukama pokazao da je gore spomenuto vrijeme vrlo kratko. Objašnjavajući o tome, hazreti Musleh Maud (ra) navodi u svom Tafsiru [komentaru Časnog Kur’ana]: „… Iako je ovo velika dragocjenost, ovo nije lahko postići. Trajanje džume namaza počinje otprilike kratko prije drugog ezana (poziva na molitvu) i završava se sa selamom [tj. završetak] namaza. Čak i u slučaju kada je hutba kratka, ukupno trajanje džume je oko 30 minuta, a ako je hutba malo duža, ukupno trajanje može biti oko jedan i po sat. Tokom ovog 1-1,5 sata, dolazi određen trenutak u kojem se molitve koje vjernik uputi odgovore. Međutim, ne može se utvrditi je li prihvatanje molitve u prvoj, drugoj ili trećoj minuti hutbe. U stvari, od svih 90 minuta hutbe nije moguće odrediti ni jednu minutu koja je od njih bila za prihvatanje molitve.
Dakle, neko će morati tražiti čitavih 90 minuta, drugim riječima, moraće se neprekidno moliti svih 90 minuta u toku hutbe da bi uspio u ovom trenutku u kojem su odgovorene sve molitve. Međutim, neprekidno moliti 90 minuta i ostati fokusiran zaista je vrlo težak zadatak. ”
Stoga, ako se spominje određeni trenutak [za prihvatanje molitve], to zahtijeva kontinuirani i usklađeni napor. Treba nastojati da bi se to postiglo. Nije baš tako jednostavno da se neko moli i već u toj istoj minuti to je odmah prihvaćeno. U stvari, čovjek nema znanje o ovom trenutku. Onda je neophodno da se za to vrijeme kontinuirano ostane fokusiran na molitvu, a da ne izgubite svoju koncentraciju. Baš kao što je hazreti Musleh Maud (ra) spomenuo da to nije lahak zadatak. Da bismo postigli blagoslov džume, treba se jako potruditi.
Slijedeći ashab kojeg ću spomenuti je Abdullah bin Mazuun (ra). Hazreti Abdullah bin Mazuun je pripadao Banu Đumaa plemenu koje je Kurejš pleme. Njegova majka je bila Suhaila bint Anbas. Jazid bin Ruman prenosi da su hazreti Abdullah bin Mazuun i Hazrat Kudamah bin Mazuun prihvatili Islam prije nego što je Časni Poslanik (savs) otišao u Dar-i-Arkam i propovijedao poruku islama iz te kuće. Hazreti Abdullah bin Mazuun i sva trojica njegove braće bili su dio delegacije koja je odselila u Abesiniju. Kada su saznali vijest da su Kurejšije prihvatili Islam, svi su se vratili. O migraciji prema Abesiniji već sam govorio. Spominje se da kada je progon protiv Muslimana premašio sve granice, Časni Poslanik (savs), uputio je muslimane da se odsele u Abesiniju i rekao je da je njihov kralj pravedan i pošten čovjek, te da prema nikom nepravedno ne postupa pod njegovom vlašću. U to je vrijeme u Abesiniji bila veoma jaka kršćanska vlada, a Nađaši [Negus] se zvao kralj. U svakom slučaju, u Ređebu 5 Nabwi, po nalogu Časnog Poslanika (savs), 11 muškaraca i 4 žene su se preselili u Abesiniju. Velika je sreća što su napustili Meku i krenuli prema jugu stigli do Šuai’be, koja je u to vrijeme bila velika luka Arabije i Bog ih je Svemogući blagoslovio na takav način da je tamo bio trgovački brod spreman za polazak u Abesiniju. Nakon toga su se mirno ukrcali na brod i odplovili su. Kad su došli u Abesiniju, muslimani su uživali život mira i sigurnosti, te su dobili predah od muke u rukama Kurejšija. Međutim, nedugo zatim proširila se glasina koja je stigla i do njih navodeći kako su sve Kurejšije prihvatili Islam i da u Meki postoji potpuni mir za muslimane. Nakon toga, mnogi od onih koji su prešli u Abesiniju odmah su se vratili. Kada su bili u blizini Meke, saznali su da je ta vijest lažna i da je ustvari spletka koju su nevjernici smislili kako bi vratili Muslimane iz Abesinije. Sada su se suočili sa vrlo teškom situacijom; neki od njih vratili su se u Abesiniju, a drugi su zaštitu potražili od nekih uticajnih ljudi Meke. Međutim, ta zaštita nije dugo trajala i progon od Kurejšija neumorno se nastavio i u Meki nije bilo mira ni sigurnosti za Muslimane. Časni Poslanik (savs) još jednom je savjetovao svoje drugove da se isele i u tajnosti su počeli da se spremaju i migriraju iz Meke. Na kraju je ukupan broj Muslimana koji su odselili u Abesiniju bio 100 u kojem su 18 bile žene, a ostatak muškarci. Tako je došlo i do druge migracije.
U svakom slučaju, navodi se da se Hazrat Abdullah bin Mazuun vratio nakon prve migracije, ali nije poznato je li sudjelovao u drugoj migraciji u Abesiniju, ali uprkos tome migrirao je u Medinu. Nakon svoje migracije u Medinu, Časni Poslanik (s.a.v.s.) uspostavio je vezu bratstva između hazreti Abdullaha bin Mazuuna i hazreti Sahl bin Ubaidullah Ensarije. Zajedno sa sve trojicom braće, hazreti Uthman bin Mazuun, Hazreti Kudama bin Mazuun i Hazreti Saib bin Mazuun, učestvovali su u bitci na Badru zajedno sa Časnim Poslanikom (savs). Hazreti Abdullah bin Mazuun je učestvovao u svim bitkama uz Časnog Poslanika (savs), uključujući bitku na Badru, Uhadu i Hendeku. Hazreti Abdullah bin Mazuun je preminuo u toku 30 godine poslije Hidžre za vrijeme Hilafeta Hazreti Osmana (ra) u 60 godina života.
Neka Svemogući Allah nastavi da uzdiže status ashaba.