Ljudi izvrsnih osobina
Kratki sadržaj
Poslije proučenog Šehadeta, Euze i Sure El-Fatihe, Hazreti Halifatul Masih V (da Allah bude njegov pomagač) je rekao:
Danas ću da počnem sa ashabom Časnog Poslanika (savs) on se zvao Mistah bin Usasa. Njegovo ime je bilo Auf, a titula po kojoj je bio poznatiji je Mistah. Njegova majka se zvala Hazreti Ummi Mistah Salma bin Sahar, ona je bila kćerka od Raitah bint Sahar koja je bila tetka sa majkine strane Hzareti Ebu Bekru (ra).
Hazreti Mistah bin Usasa se preselio u Medinu, i na njegovom putu prema Medini zmija ga je ujela, pa je bio izostao iza, ali dvoica ashaba koji su trebali da putuju sa njim kad su čuli da ga je zmija ujela vratili su se po njega. Časni Poslanik (savs) je uspostavio bratstvo između njega i Hazreti Zaid bin Muzajjan. Hazreti Mistah je učestvovao u svim bitkama uz časnog Poslanika (savs) uključujući bitku na Bedru.
Osam mjeseci poslije Hidžre, Časni Poslanik (savs) je poslao Hazreti Ubaida bin Harisa sa 60-80 konjanika, tad zastavu je nosio Hazreti Mistah. Cilj ove ekspidicije je bio da zaustavi Mekkanski karavan koji je bio od 200 ljudi. Ovaj karavan nije samo bio trgovački ovaj karavan je nostio puno oružja. Šta više zarada od ovog karavana se trebala da uplati za rat protiv Muslimana. Kad su se susretli jedino su se gađali strijelama, nisu koristili druge metode rata.Ashab koji je prvi ispalio strijelu sa Muslimanske strane bo je Hazreti Saad bin Abi Vakas. Ovo je bila prva strijela ispaljena sa strane Muslimana.Ovo je bila druga ekspidicija koju je vodio Hazreti Ubeida bin Haris. Poslije razmjenjenih strijela obadvije strane su se primirile. Nevjernici su bili iznenađeni Muslimanskom pojavom da su mislili da oni imaju veliku armiju sa sobom,prepali su se i povukli su se natrag. Muslimani nisu išli za njima jer njihov cilj nije bio da započnu rat, radije želili su samo da im daju do znanja ako započnu rat, muslimani su bili spremni da se brane. U toku bitke na Hajberu, Časni Poslanik (savs)je dao 50 vask žitarica (jedinica za mjerenje) Hazreti Mistah i Ibn Ilijasu. U tim danima je bila tradicija da se ratni plijen djeli. U Tabakatul-Kubra, je zapisano da je Hzreti Mistah preminuo u 56 godini života u 34 godini poslije Hidžre u toku hialafeta Hazreti Osmana (ra). Također je zapisano da je živio do vremena hilafeta Hz. Alija (ra) i da je učestvovao u bitci Siffin uz Alija (ra) i da je te iste godine 37 Hidžretske godine preminuo.
Nažalost Hazreti Mistah je bio jedan od ashaba koji su se pridružili u lažnim pričama o Hazreti Ajši (ra). Tad je Hazreti Ebu Bekr (ra) on je do tad hranio Hazrti Mistaha se zakleo da to nikad neće više raditi. Onda je Allah objavio ajet u časnom Kur’anu koji glasi:
”I neka se oni među vama koji su imućni i imaju u izobilju ne zaklinju da neće davati rodbini i siromašnim i onima koji su se iselili na Allahovom putu. Neka oproste i prijeðu preko toga. Zar vi ne želite da Allah vama oprosti? A Allah najviše prašta (i) milostiv je.”
Poslije ovog ajeta Hazreti Ebu Bekr (ra) je ponovo počeo da ga hrani. Poslije kad je Allah dž. š objavio ajete u vezi Hazreti Ajše (ra) i oslobodio je ove klevete, oni koji su bili kažnjeni bičovanjem jedan od njih je bo Hazreti Mistah.
Obećani Mesija (a.s) kaže:” Zaista ovo je historijski događaj… Bog je uključio u Njegove atribute da on može a odgodi kaznu kroz pokajanje, traženje oprosta,molitve i sadaku. Slično On je podučio čovjeka ovim moralima. Ako osoba uradi zakletvu da bi upozorio, dobar je moralni kondakt ako kao u ovom slučaju prekrši tu zakletvu da bi se reformisao. Osoba će biti pitana uvezi svojih prekinutih zakletvi. Da prekršite zakletvu nije dozvoljeno i ako to uradite biti ćete odgovorni za to.
Hazur kaže da je vrlo važno da govori o ovom događaju kad je Hazreti Ajša (ra) bila oklevetana. Ovo je hadis iz Buharija.
Hazreti Ajša (ra) prenosi:” Časni Poslanik je uvjek vodio jednu od svojih supruga na put sa njim. Ovaj put je bio red na mene. Ovo je bilo vrijeme kad je naređenje kako da se Muslimanke propisno pokrivaju. U toku ovog putovanja ja sam sjedila u nosilu koje se stavljalo na kamilu i ono je bilo prekriveno, i kad bi god zastajali skidali mi to nosilo na zemlju sa kamile. “
Onda dalje govori: “Jedne noći Časni Poslanik (savs) je naredio da krenemo. Prije nego što smo krenuli otišla sam da obavim nuždu. Prije nego što sam se popela na kamilu vidjela sam da mi je ogrlica ispala. Otišla sam da tražim ogrlicu i malo sam se zadržala, u toku tog vremena ljudi koji su bili zaduženi da stavljaju moje nosilo na kamilu su došli i stavili ga, misleći da sam ja unutra.”
Hazreti Ajša (ra) dalje govori:” Tad su žene inače bile mršave, ovi što su bili zaduženi da stavljaju nosilo na kamilu nisu ni osjetili da ona nije bila unutra. Kad sam našla ogrlicu, ja sam se vratila svi su bili otišli. Bila sam puno zabrinuta, i pomislila sam da trebam da ostanem na istom mjestu tako kad se vrate da me mogu naći.Sjedeći tu zaspala sam. Safwan bin Mu’attal je ashab, čija je dužnost bila da ostane daleko iza tako ako bilo šta bude zaboravljeno on može da nađe i donese. Kad je stigao gdje sam se ja nalazila bilo je pred zoru, našao me je da spavam, pošto me je prije naređenja u vezi pokrivanja vidio prepoznao me je i rekao je ‘inna lillahi ve inna ilejhi radžiun. Zaista smo Allahovi i njemu se vraćamo.’ Ja sam se probudila, doveo je kamilu i posjeo je blizu mene, ja sam stala svojim nogama na njegove ruke i sjela sam na kamilu. Onda smo krenuli, on je vodio kamilu.”
Hazreti Ajša dalje govori:”Konačno smo stigli do mjesta gdje je Muslimanska armija napravila kamp. Lažne glasine su se već bile raširile. Glavni koji je započeo ovu klevetu je bio Abdullah bin Ubajj bin Saluul. Poslije smo stigli u Medinu, i čim smo stigli ja sam se razbolila. Bila sam bolesna cijeli mjesec dana. U toku ovog vremena kleveta o meni se raširila na široko i daleko. Kako god ja nisam ništa znala u vezi ovoga. Ali dok sam bila bolesna primjetila sam da je Časni Poslanik (savs) se ponašao drugačije prema mene, nije se ponašao kao ranije. Kad bi me posjećivao nazvao bi mi Esselamu Alejkum, pitao me kako sam, i pitao bi moje roditelje nekad u vezi mene, tad ništa nisam znala u vezi ovih tračova o meni. Sve do jednog dana kad mi je bilo bolje, u to vrijeme nužde su se vršile na određenom mjestu, i ja sam otišla sa Ummi Mistah bint Abi Ruham. Ona je rekla teško se Misti. Ja sam joj odgovorila zašto tako govori u vezi njega. Kako možeš reći neśto lošu u vezi nekoga ko je učestvovao u bitci na Bedru. Poslije ona mi je rekla nedužna moja mlada ženo, zar nisi čula šta govore o tebi? Tad sam od nje čula laži koje se govore u vezi mene. Ove riječi su me opet vratile u moje bolesno stanje. Kad sam se vratila kući, Časni Poslanik (savs) me je posjetio i kao uobičajno nazvao mi je Esselamu Alejkum i pitao me kako se osjećam.Ja sam ga pitala da mi da dozvolu da odem kod svojih roditelja, jer sam željela da saznam od njih šta ljudi govore o meni.
Časni Poslanik (savs) mi je dao dozvolu i ja sam otišla kod mojih roditelja. Ja sam pitala moju majku šta ljudi govore. Moja majka je rekla draga kćeri ne brini se u vezi toga. Tako mi Allaha, vrlo je rijetko da čovjek ima tako lijepu suprugu da ljudi ne govore nešta u vezi nje.
Ja sam rekla:”Hvaljen neka je Allah! Zar ljudi doista govore ove u vezi mene?” Onda sam počela da plačem, nisam mogla da spavam cijelu noć. U zoru sam i dalje plakala radi ove klevete koju su govorili u vezi mene. Ujutro Časni Poslanik (savs) je pozvao Ali bin Ebu Talib (ra) i Usamah bin Zaid (ra) da ih pita za njihovo mišljenje. On nije dobio nikakvu objavu od Allaha i pitao je svoje vjerne ashabe. Usamah (ra) je rekao:” O Allahov Poslaniče! Ajša je tvoja supruga itako mi Allaha ja ne znam ništa osim dobrog u vezi Ajše. Kako god Hazreti Ali (ra) je bio temperamentan i rekao je:” O Allahov Poslaniče! Svemogući Allah te nije stavio u poteškoću i postoje mnoge žene osim nje. Onda je rekao ali mislim da trebaš da pitaš njenu sluškinju, možda ti ona može da kaže istinu.”
Časni Poslanik (savs) je pozvao sluškinju Bariru i upitao je:” Da li si ti ikad vidjela da Ajša nešto radi što bi izazvalo tvoju sumnju. Barira je odgovorila,’Kunem se Onim koji je tebe poslao sa istinom, ja nikad nisam vidjela ništa zlo u vezi nje,osim uzroci njene mladosti da malo zanemari neke stvari. Često se desi da ona ostavi tjesto i zaspi i koze ga pojedu.”
Istog dana Časni Poslanik (savs) se obratio svojim ashabima i žalio se u vezi Abdullaha bin Ubej bin Saluul jer je on bio taj koji je započeo ovu klevetu. Poslanik (savs) je rekao:” Puno mi je tuge nanio u vezi moje supruge. Ko će da se pobrine za ovu osobu? Tako mi Allaha ja ne znam ništa u vezi moje supruge osim pobožnosti i dobrote. Ja smatram čovjeka koji je spomenut pobožnom osobom. (misleći na ashaba koji je doveo Hazreti Ajšu) On nikada nije došao u moju kuću kad ja nisam bio prisutan.
Kad su čuli ovaj Poslanikov (savs) govor osjećaji su se podigli i skoro da se počnu boriti plemena protiv plemena. Časni Poslanik (savs) ih je uspio smiriti, i svi su se ušutili i Poslanik (savs) je šutio.
Ovaj hadis iz Buharija je vrlo dug i nastavlja se. Hazreti Ajša (ra) dalje govori:” Ja sam provodila vrijeme plačući moje se suze nisu sušile, niti sam mogla da spavam. Moji roditelji su bili uz mene i moje stanje ovako je bilo dvije noći i jedan dan. Ja sam bila devastirana. Skoro je bio mjesec dana kako je kleveta o meni započeta. Allahov Poslanik (savs) je došao u moju kuću i po prvi put je sjeo pored mene poslije dugog vremena. Tad je poroučio Kelimu, zahvalio se Allahu, i onda mi se obratio govoreći:” O Ajša!Meni je rečeno to i to u vezi tebe. Ako si nevina, ja vjerujem da će Allah da skloni klevetu sa tebe. Ako si počinila grešku, traži oprost od Allaha i padni mu na sedždu, jer kad osoba padne na sedždu ispred Allaha kajući se za svoje grijehe, Allah prihvati njegovo pokajanje i pokazuje Njegovu milost.” Kad je Časni Poslanik (savs) završio svoj govor, ja sam primjetila da su moje suze stale. Tad sam pogledala u mog oca i rekla odgovori mu umjesto mene, ali je on rekao tako mi Allaha ja ne znam šta da odgovorim Časnom Poslaniku (savs). Onda sam se okrenula prema mojoj majki i rekla odgovori umjesto mene. Ona je rekla tako mi Allaha ne znam šta da kažem Časnom Poslaniku (savs).
Hazreti Ajša kaže tad sam bila mlada i nisam znala puno Kur’ana, ali sam rekla tako mi Allah ja sam svjesna da neke stvari koje vi znate, ako kažem da sam nevina, a Allah sigurno zna da sam nevina, vi ćete i dalje sumnjati u mene, ali ako kažem da sam kriva, onda ćete mi vjerovati. Tako mi Allaha, ja sam u situaciji kao otac od Jusufa a.s koji je rekao:” Sabur (strplenje)je bolji za mene, i jedino od Allaha pomoć tražim. Ovo je što je Hazreti Jakub a.s govorio braći Jusufovoj a.s.
Hazreti Ajša govori rekla sam ovaj ajet okrenula sam se i otišla u moj krevet nadajući se da će Uzvišeni Allah pokazati moju nevinost. Kako god, tako mi Allaha! nikad nisam ni pomislila da će objava biti u Kur’anu u vezi mene. Kako god Časni Poslanik (savs) nije ni otišao, počeo je da prima objavu.
”Zaista, između vas je bila skupina koja je iznijela laž o vama. Nemojte misliti da je ta stvar zlo za vas; ne, to je dobro za vas. Svaki od njih će imati ono što je zaradio od grijeha; a za onoga među njima koji bude odgovoran za najveći dio toga, velika je kazna (određena). (24;12)
Poslije kad je Časni Poslanik (savs) primio objavu nasmijao se i pogledao me je i rekoa:” O Ajša!Zahvali se Allahu jer je on posvjedočio tvoju nevinost, Poslije ovoga moja majka je rekla:” Ajša! Ustani i zahvali se Allahovom Poslaniku.” Kako god, ja san rekla da neću nikome se zahvaliti osim Uzvišeno Allahu.
Hazreti Mirza Bešir Ahmad Sahib je naveo ovo u vezi Hazreti Ajše u njegovoj knjizi Siirat Hatamun Nebijin. Hazreti Muslih Maud (ra) u vezi ovog incidenta je rekao:” Šejtan uvjek traga za prilikom da napravi nemir i nije propustio ni ovu priliku. Neki lakoumni ashabi su učestvovali da prenose ove lažne informacije i bili su kažnjeni za to. Uzvišeni Allah je oprostio Hazreti Mista i Ibn Iljas, on je bio ashab koji je učestvovao na Bedru i Hazreti Mista je imao veliki status. Da Uzvišeni Allah uzdigne njihov statusu.