Vrlina oprosta Časnog Poslanika s.a.v.s.

Kratki sadržaj

Huzur je u svojoj današnjoj hutbi petkom dao izlaganje o atributu opraštanja  Časnog Poslanika s.a.v.s. i započeo hutbu učenjem kur’anskog ajeta: “Drži se  oprosta, i naređuj dobra djela, i kloni se neznalica.” (7:200) Kad je hazreti Ajša r.a.  rekla da je život Časnog Poslanika s.a.v.s. bio predstavljanje kur’anskih naredbi,  ona je identifikovala beskrajno more visokih moralnih vrlina koje je on bio i tako  nam ukazala na to da tragamo za vrijednim biserima iz ovog beskrajnog mora.  Njegov uzvišeni položaj kao Pečata poslanika očit je iz Allahove tvrdnje: “Danas  sam Ja za vas usavršio vašu vjeru i upotpunio Svoju blagodat prema vama i  izabrao sam za vas islam kao vjeru,” (5:4) pošto mu je Allah objavio zadnju knjigu  vjerskih zakona (Šerijata). Ko je mogao bolje od njega razumjeti ovu knjigu! Svaki  aspekt njegovog života bio je praktični prikaz Časnog Kur’ana i blagoslovljen uzor  za nas da ga slijedimo. Huzur je danas izabrao govoriti o njegovoj vrlini oprosta.  Ova vrlina je kod pobožnih ljudi uvećala ljubav prema njemu, i istakla nečistoću  licemjera kad im je on oprostio. Obećani Mesija a.s. je napisao da ljudi koji su blizu  Bogu moraju iskusiti strašne verbalne uvrede ali oni se drže naredbe: ‘Drži se  oprosta, i naređuj dobra djela, i kloni se neznalica.’ Ovaj savršeni čovjek, Poslanik  s.a.v.s. bio je strašno proganjan i verbalno vrijeđan, ali on je bio utjelovljenje  oprosta i molio je Allaha za svoje neprijatelje u zamjenu za njihovo vrijeđanje i  proganjanje. U skladu sa Allahovim obećanjima njegovi klevetnici su doživjeli  bijedan kraj koji je za njih bio predviđen i niko nije mogao nanijeti štetu njegovoj  časti. Uprkos što su i on i njegovi ashabi bili neprekidno proganjani, kad je  postigao moć on je pokazao neusporediv uzor oprosta. Svaki pošten historičar ne  može negirati da je vrlina oprosta i odvažnosti Časnog Poslanika bila bez premca.  Abdullah ibn Abi Salool bio je poglavica licemjera koji se prividno pokoravao  Časnom Poslaniku s.a.v.s. ali nije odustajao od prljavih napada na njega. Razlog za  njegovo neprijateljstvo bio je što su ljudi Medine mislili da ga odrede svojim  vođom no, nakon što je Časni Poslanik s.a.v.s. tamo preselio, sva plemena i ljudi  svih religija prihvatili su ga za svog vođu. U događaju prije Bitke na Bedru, vrlina  oprosta Časnog Poslanika s.a.v.s. je potpuno zablistala. Časni Poslanik s.a.v.s. je  išao da vidi Sa’ad Bin Ubadu koji je bio bolestan. Putem je prošao pored skupa u  kojem je Abdullah bin Salool sjedio skupa sa muslimanima, idolopoklonicima i     Jevrejima. Kako je Poslanik tuda prošao jašući, na prisutne je palo malo prašine.  Abdullah Salool je pokrio svoj nos i rekao: ‘Nemoj na nas bacati prašinu.’ U  odgovoru je Poslanik s.a.v.s. nazvao selam i proučio im neki dio iz Kur’ana.  Abdullah bin Salool je rekao: ‘Nemoj nam smetati, idi kući i uči Kur’an onome ko  dođe tvojoj kući.’ Jedan ashab koji je bio prisutan rekao je: ‘O Božiji Poslaniče!  Dođi i uči nam Kur’an na našim skupovima.’ Ljudi su ustali i započela je rasprava.  Poslanik je od njih tražio da se smire i otišao. Poslije nekog vremena Abdullah   Salool je postao musliman ali je kroz svoje licemjerne planove zadavao teškoće  Časnom Poslaniku s.a.v.s. U toku jedne ekspedicije iseljenik (musliman iz Meke)  udario je rukom po leđima jednog starijeg muslimana. Ovaj mu je uzvratio.  Obojica su počeli zvati svoje ljude u pomoć. Vidjevši ovo, Poslanik s.a.v.s. ih je  zaustavio i rekao im da se ne vraćaju dobu neznanja (prije islama). Kad je Abdullah  Salool saznao o ovome on je agresivno 10 reagovao pred Časnim Poslanikom  s.a.v.s. Hazreti Omer r.a., koji je bio prisutan, ustao je i tražio od Časnog Poslanika  s.a.v.s. dozvolu da ovom čovjeku odsiječe glavu radi uvrede. Poslanik s.a.v.s. je  odgovorio: ‘Oprosti mu jer će možda ljudi reći da Muhammed čak ubija svoje  saradnike.’ Časni Poslanik s.a.v.s. je čuo da je Abdullah Salool rekao nešto  neprilično pa ga je pitao o tome da to potvrdi. On je negirao i Poslanik ga nije  ponovo pitao. Međutim Allah je obavijestio Časnog Poslanika s.a.v.s. kroz objavu  da je istina ono što je čuo. Zato je u Kur’anu zabilježeno: “Oni kažu: ”Ako se  vratimo u Medinu, sigurno će onaj najugledniji odatle istjerati onog najnižeg!”,  (63:9) Ovo nije ostavilo nikakave sumnje o onom šta se dogodilo iako je Časni  Poslanik s.a.v.s. već shvatio da je Abdullah Salool bio takav. Sin Abdullaha Saloola  bio je iskren musliman, i tražio je od Časnog Poslanika s.a.v.s. dozvolu da ubije  svog oca. Poslanik s.a.v.s. je odgovorio da nema potrebe za to i da ga on nije  namjeravao kazniti nego je namjeravao tretirati njgovog oca nježno i ljubazno.  Jedanput je hazreti Ajša r.a. greškom ostala iza konvoja. Jedan ashab je opazio da  je sama i da spava. On je proučio: ‘Inna lillahi ve inna ilejhi radžiun.’ Ona je ustala i  pokrila se. On je svoju kamilu doveo do nje, ona je uzjahala na kamilu i onda su  sustigli karavan. Kasnije su neki licemjeri (u Medini) iznijeli strašne optužbe o  hazreti Ajši r.a. Zbog ovog je Časni Poslanik s.a.v.s bio jako uznemiren. Optužba o  hazreti Ajši r.a. bila je nastojanje da povrijede Poslanika s.a.v.s. On je kasnije dao  govor u kojem je rekao da mu je zadan veliki bol u pogledu njegove porodice. Pa  ipak, nije odredio nikakvu trenutnu kaznu ovim licemjerima. Kad je Allah poslao  objavu oslobađajući hazreti Ajšu r.a. on ni tada nije kaznio nikoga i oprostio im je.  Kad je Abdullah Salool umro njegov sin je tražio od Časnog Poslanika s.a.v.s. da  mu dadne svoju košulju kako bi u njoj sahranio svoga oca. Časni Poslanik s.a.v.s.  mu je dao košulju i također klanjao njegovu dženazu. Hazreti Omer r.a. je rekao  Poslaniku s.a.v.s. kako je on znao sve o licemjerima i isto tako da od njih neće biti  primljen istighfar (traženje oprosta) čak i ako ga učine sedamdeset puta. 11  Poslanik s.a.v.s. je odgovorio da u ovoj stvari postoji popust i da će on nastojati i  učiniti istighfar više od sedamdeset puta za Abdullaha Saloola. Beduini Arabije  učinili su mnoga ponižavajuća djela u prisustvu Časnog Poslanika s.a.v.s. Jedanput  je Poslanik s.a.v.s. imao na sebi dugi ogrtač sa debelom ivicom. Beduin je tako  snažno povukao njegov ogrtač da je na Poslanikovom blagoslovljenom vratu ostao  znak debele ivice. Beduin je tražio od Poslanika s.a.v.s.: ‘Natovari na moje dvije  kamile bogatstvo Božije koje je u tvom posjedstvu, jer to niti je tvoje niti tvoga  oca.’ Poslanik s.a.v.s. je šutio neko vrijeme i onda rekao: ‘Bogatstvo je Allahovo, a  ja sam Njegov rob. Zar ti ne misliš da će ti biti uzvraćeno za bol koji si mi zadao?’  ‘Ne, ne mislim,’ odgovorio je beduin. ‘Zašto,’ pitao je Poslanik. Beduin je  odgovorio: ‘Zato što ti ne odgovaraš zlom na zlo.’ Poslanik se nasmijao i naredio  da se beduinove kamile natovare ječmom i hurmama. Jedanput je osam  muškaraca Kurejš plemena iznenada napalo Poslanika s.a.v.s. i njegove ashabe  dok su klanjali sabah namaz. Njihova namjera je bila da ubiju. Poslanik s.a.v.s. im  je oprostio i pustio ih da odu. Jednom je neki Jevrej prošao pored Poslanika s.a.v.s  i umjesto da kaže Esselamu aleikum on je rekao Assamu alaik (neka budeš  uništen). Poslanik s.a.v.s. je razumio šta je on rekao i premda su njegovi ashabi  željeli da uzvrate, Poslanik ih je zaustavio i tako ostavio poruku da je njegova   samilost bila za svakoga. On je jedino kažnjavao tamo gdje su Allahove naredbe  bile prekršene. Jedanput je jedna Jevrejka stavila otrov u hranu s nastojanjem da  otruje Poslanika i njegove ashabe i on joj je to oprostio uprkos njenom priznanju.  Wahši (ibn Harb, neprijatelj islama) čuo je da Poslanik s.a.v.s. nije tražio odmazdu  od stranih izaslanika, zato mu je otišao s nekim izaslanicima iz Taifa. Poslanik  s.a.v.s. ga je pitao da li je on bio Wahši što je on potvrdio; Poslanik s.a.v.s. ga je  onda pitao da li je on ubio hazreti Hamzu i on je ponovo rekao da jeste. Poslanik  s.a.v.s. ga je pitao o detaljima kako je ubio njegovog amidžu i jecao je dok je  slušao o ovom događaju. Onda mu je oprostio ali mu je rekao da, ako je moguće,  ne dolazi ponovo pred njega. 12 Poslije pobjede nad Mekom, bila je data naredba  da Ikramah, koji je bio kriminalac i vrhunski neprijatelj islama, bude ubijen.  Ikramah je pobjegao prema Jemenu kad je čuo o ovome. Za to vrijeme je njegova  žena primila islam i trčala je za njim. Našla ga je uz obalu, htio je da se ukrca na  čamac. Ona ga je vratila natrag govoreći da je upravo došla od najboljeg od svih  ljudi i da je tražila utočište za njega. Ikramah se vratio i pitao Poslanika s.a.v.s da li  je ovo istina. Kad je Poslanik s.a.v.s. ovo potvrdio, Ikramah je proučio šehadet i  oborio glavu od stida. Poslanik s.a.v.s. je oprostio sve njegove prijestupe i molio je  Allaha: ‘O Allahu, oprosti svaku povredu koju mi je Ikramah izazvao.’ Huzur je  ovdje proučio salavat: ‘Blagoslovi, o Allahu, Muhammeda i narod Muhammedov  kao što si blagoslovio Ibrahima i narod Ibrahimov. Zaista si ti hvale vrijedan,  Uzvišen. Unaprijedi, o Allahu Muhammeda i narod Muhammedov kao što si  unaprijedio Ibrahima i narod Ibrahimov. Zaista si Ti hvale vrijedan, Uzvišen.’  Jedanput je neki čovjek došao u Kabu gdje je Poslanik s.a.v.s. obilazio oko Kabe.  Čovjek je namjeravao da ubije Poslanika kojeg je Allah obavijestio o ovom planu.  Poslanik s.a.v.s. je čovjeka pozvao k sebi, i on je postao uznemiren. Kad je bio  zapitan zašto je tu došao čovjek je počeo iznositi izgovore. Poslanik s.a.v.s se  nasmijao i stavio svoju ruku na njegova prsa. Sva mržnja koju je ovaj čovjek imao u  svom srcu nestala je i ovaj srdačan dodir oslobodio je more ljubavi u njemu. Takav  je bio odnos našeg Učitelja prema neprijateljima. On je svoje neprijatelje  savladavao s ljubavlju. On nikada nije poduzimao revanš za bilo kakvu krivicu  počinjenu protiv njega lično, osim u primjerima gdje su bile povrijeđene Allahove  naredbe. Hazreti Omer r.a. je jedanput rekao: ‘O Božiji Poslaniče, neka moji  roditelji budu žrtvovani za tebe, hazreti Nuh a.s. je ovako molio (Boga) za svoj  narod: “A Nuh je rekao: ‘Gospodaru moj, ne ostavi na Zemlji nijednog od  nevjernika, da živi na njoj;” (71:27) no, o Božiji Poslaniče, da si ti tako molio Allaha  za nas mi bismo svi bili uništeni.’ Časni Poslanik s.a.v.s. je naravno ovako molio  Allaha: ‘O Allahu, oprosti mom narodu jer oni ne znaju šta rade.’ 13 Takav je bio  atribut oprosta Časnog Poslanika s.av.s. To je klevetnicima izgledalo nevjerovatno  ali kad su oni to iskusili primili su islam. Kad bi samo muslimani danas ovo  razumjeli, mnogostruko bi mogli pomoći napredovanje islama. Kad bi se samo oni   zamislili o ovom blagoslovljenom uzoru. Da im Allah dadne čulo da to shvate.