Uputa Kur’ana i prihvatanje molitvi

Kratki sadržaj

 

Sa uputom na blagoslovljeni mjesec ramazan, navodeći ajet 186. iz sureta Al Bakarah (2:186) Huzur ajedeulla teala bines heril aziz (a.b.a.) je objasnio da uputa Kur’ana može samo biti od koristi ako se postupa prema njoj; Huzur je onda nastavio o predmetu Kur’anskih molitvi od prošle hudbe petkom i rekao da je prihvatanje molitvi u ramazanu veće nego u druga vremena i da Allah oprašta naše prekršaje i propuste. Zaista, Žasni Poslanik s.a.v.s. je rekao da su u ramazanu vrata Dženeta otvorena, a da su vrata Džehenema zatvorena i da je šejtan zavezan u lance te da je nesretan musliman koji doživi ramazan, ali ne postigne da mu njegovi/njeni grijesi budu oprošteni. Huzur je rekao da treba da činimo nastojanja tako da Allah prihvati naše ponizne napore. Huzur je naveo razne dove Časnog Kur’ana koje su molitve ranijih Poslanika kao i Časnog Poslanika, s.a.v.s., i mi smo učeni ovim dovama s ciljem da ih činimo prema svojim potrebama. Allahova je blagodat da nas je učio ovim molitvama; jer oni koji se Njemu okrenu sa iskrenošću oni nose vječne blagoslove. Namaz, obavljen prema načinu koji nas je Allah učio, On najviše voli među svim djelima obožavanja, to jest ne takav namaz obavljen na način koji će se protivno odraziti na nas. Iz ovog razloga nas je Allah učio molitvi u Časnom Kur’anu koja je, zaista, kako za nas tako i za naše buduće naraštaje. Sure Ibrahim ajet 41. (14:41) je dova hazret Ibrahima a.s., iz čijeg potomstva je trebao biti rođen Poslanik koji je proizašao da bude najuzvišeniji među svim poslanicima. Ova dova takođe označava uzdignuti status Časnog Poslanika, s.a.v.s., i to je molitva koju je hazreti Ibrahim, a.s., ne samo činio za tog Poslanika, nego takođe za njegov ummet. 34 Huzur je rekao da ovo nije obična ili privremena dova; danas je čestit i častan među ummetom Poslanika, s.a.v.s., jedino onaj koji čini napore da utemelji namaz. Ovo je iz razloga što je Poslanik, s.a.v.s., bio poslan cijelom svijetu i kroz njega je namaz trebao biti utemeljen. Huzur je rekao da ovaj ajet-dova je takođe predskazanje koje je bilo ispunjeno i bilježeći ga u Časnom Kur’anu Allah je napravio da to bude odgovornost ummeta da utemelji namaz. Huzur je rekao da je ova molitva takođe primjer okretanja Bogu i da budemo naklonjeni jednom Bogu. Danas Zajednica Obećanog Mesije, a.s., koja se raširila do krajeva svijeta, treba da čini napor da utemelji namaz. Huzur je dalje dodao da većina ljudi ovu molitvu takođe izgovara u toku namaza; oni treba da se zamisle nad njom i obavljaju molitvu sa stepenom iskrene zabrinutosti. Ova molitva je za utemeljenje Božijeg jedinstva i treba da bude učinjena dok razmišljamo nad njenim značenjima. U ramazanu se svako koncentriše na namaz, i to će nam pomoći ne samo u ovim danima nego će nam se takođe na koncu dokazati korisnim u utemeljenju namaza. Objašnjavajući nam ovaj ajet Obećani Mesija, a.s., je opisao koristi od namaza i dodao da post osvjetljava srce, on otvara vrata duhovnoj viziji tako da čovjek može vidjeti Boga. Huzur je onda citirao hazret Ibrahimovu drugu molitvu, sure Al Bakara (2:129) i objasnio da je ova dova takođe zato da utemelji namaz i da ga potiče, u tome da možda bude ljudi koji obavljaju namaz s tim da vode računa o njegovoj svrhi i da obrnuto nikada ne bude doživljeno od ovog ummeta. Huzur je rekao da je vrhunac dove bio u osobi Časnog Poslanika, s.a.v.s., koji je takođe učio ovu molitvu i da je tako izvršen preokret među arapskim barbarima. Huzur je rekao da ova molitva nije bila ograničena na vrijeme Časnog Poslanika, s.a.v.s., zaista je najviša tačka njenog prihvatanja bila u njegovoj osobi, ali sada njegov ummet opet doživljava manifestaciju toga. Huzur je objasnio da Allah nije dopustio da ovaj ummet ikada bude potpuno van reda (pokvaren). Mračni period od hiljadu godina je prošao, ali u toku ove faze krepošću pobožnih ljudi ovog ummeta i mudžadida (oživljača i reformatora) uvijek je postojalo tijelo ljudi koji su se držali istinskih učenja islama. Onda je tu dolazak mudžadida kasnijeg doba, Obećanog Mesije, a.s., koji nas je učio ispravne načine obožavanja u islamu. 35 Huzur je rekao da je Časni Poslanik s.a.v.s. upućivao ljude u skladu sa njihovim okolnostima. On bi nekima rekao da je džihad najvrednije djelo dok je drugima rečeno da je finansijsko žrtvovanje najvrednije. Ako bi našao osobu slabu u klanjanju on bi je savjetovao da obavlja tahadžud, dok je drugima bilo rečeno da se usredsrede na plaćanje dužnih obaveza bližnjima. U ovo doba, stvari na koje je Obećani Mesija, a.s., skrenuo pažnju su putevi da njima pođemo. Ako je Časni Poslanik, s.a.v.s., jedanput proglasio da je džihad sablje neophodan onda je potreba sadašnjeg doba džihad pera. Obećani Mesija a.s. nas je uputio u svjetlo i u shvatanje Časnog Kur’ana i učenje Kur’ana je ono što svaki Ahmadi musliman mora prigrliti, on nama nije dao nikakvo znanje izvan šerijata. Naša je obaveza da se držimo ovog pravog učenja tako da nam Allah možda oprosti i pređe preko naših propusta zato što je Obećani Mesija, a.s., koji je bio predodređen da nas uputi, takođe ostvarenje molitvi Časnog Poslanika, s.a.v.s. Huzur je onda naveo nekoliko Kur’anskih molitvi; sure Al Mu’minun ajet 119., (23:119), sure Al Imran ajet 17., (3:17), sure Al Imran ajet 148. (3:148) i sure Al Imran ajet 199., (3:199). U objašnjenju ajeta 199. Huzur je rekao da nas, poslije upute Imama ovog doba, naša lična nesreća ne liši Allahovog svjetla koje nam je on (Imam ovog doba) dao i da budemo uključeni među one koji imaju potpunu vjeru u njegovu tvrdnju. Huzur je naveo Obećanog Mesiju. a.s., da, da Allah nije oprosnik grijeha, on nas ne bi učio ove molitve. Pozivajući se na ajet 146. Huzur je savjetovao da se usredsredimo na ovu molitvu za ustrajnost i pomoć protiv protivnika u pogledu situacije u Pakistanu i nekim drugim zemljama, gdje je uvijek stvoren neki nered ili drugi. Zatim je Huzur naveo ajet 24. iz sureta Al A’raf i rekao da nekada nepažljivo počinimo grijehe i zato je neophodan stalni istighfar (traženje Božijeg oprosta). Obećani Mesija, a.s., je napisao da čovjek treba da se zauzme u istighfaru za sve grijehe, bilo očit grijeh ili onaj koji je skriven. On je takođe naredio da u obilju činimo ovu molitvu protiv povećanja grijeha. Stavljajući to u perspektivu Huzur je rekao kako je daleko više važno izgovarati ovu molitvu u sadašnje doba, kad je grijeh mnogo više raširen. Ovo je molitva koju je hazert Adem, a.s., činio da bude spašen od šejtana, slično – u kasnijem dobu – molitva je takođe to što će nas zaštititi i spasiti od šejtana, a ne upotreba sile (sablje). 36 Huzur je rekao dok čovjek može ovu molitvu činiti na pojedinačnom stepenu, ona je takođe važna za napredak zajednice. Na kraju je Huzur naveo ajet 202 iz sureta Al Bakara (2:202) i objasnio da je Časni Poslanik s.a.v.s. mnogo učio ovu molitvu. Huzur je onda pročitao izvod iz pisanja Obećanog Mesije a.s. koji je dao duboko objašnjenje u upotrebi riječi ’Rabbena’ (naš Gospodaru) na početku namaza. On je objasnio da to povlači za sobom da čovjek zove Boga sa ovom riječi napuštajući svaki način širka i samo smatra jednog Boga istinskim Bogom. Nadalje u ovoj molitvi čovjk takođe traži dobro ovog svijeta zato čovjek izražava probleme u ovom svijetu koji čine njegov nemir i bliski su gorenju u vatri. Huzur je rekao da ova molitva štiti od širka i od patnje ahireta. Upućujući na ovu molitvu i prvu molitvu koju je Huzur naveo u ovoj hudbi – 14:41 – Huzur je rekao da se ove dvije molitve uglavnom izgovarane u namazu i one su najsdržajnije molitve, da ih Allah primi. Da svaki Ahmadi musliman, postižući shvatanje o ovim molitvama u toku ovog ramazana bude redovan u namazu i prenese ovu (vrlinu) dalje budućim naraštajima i drugima. Veselam