-
وَ لَاۤ اَقُوۡلُ لَکُمۡ عِنۡدِیۡ خَزَآئِنُ اللّٰہِ وَ لَاۤ اَعۡلَمُ الۡغَیۡبَ وَ لَاۤ اَقُوۡلُ اِنِّیۡ مَلَکٌ وَّ لَاۤ اَقُوۡلُ لِلَّذِیۡنَ تَزۡدَرِیۡۤ اَعۡیُنُکُمۡ لَنۡ یُّؤۡتِیَہُمُ اللّٰہُ خَیۡرًا ؕ اَللّٰہُ اَعۡلَمُ بِمَا فِیۡۤ اَنۡفُسِہِمۡ ۚۖ اِنِّیۡۤ اِذًا لَّمِنَ الظّٰلِمِیۡنَ ﴿۳۲﴾11 : 32 I ja vam ne kažem: ’’Kod mene su Allahove riznice,’’ niti da znam nevidljivo, niti kažem: ’’Ja sam jedan melek,’’ a ne govorim ni o onima koje vaše oči gledaju s prezirom: ’’Allah im neće dati nikakva dobra’’ – Allah najbolje zna šta je u srcima njihovim – (ako kažem ono što vi govorite) zaista bih ja onda bio među silnicima.”